Температура атмосферског ваздуха зависи од стања сунчане светлости. Пошто је ваздух лош спроводник топлоте, то га сунчани зраци не могу грејати директно. Мањи део сунчаних зракова одбија се од Земљине површине и враћа у атмосферу. Већи део бива апсорбован и доводи до загревања Земље. Овако загрејана Земља одаје своју топлоту приземним слојевима ваздуха. Због свега тога је температура ваздуха утолика нижа, уколико се иде више у атмосферу.
Температура атмосферског ваздуха утиче у великој мери на температуру стајског ваздуха, а ова на физиолошке процесе организма.
Температура у стајама није равномерно распоређена, него се повећава према таваници, те може достићи разлику од 3° С, а смањује према поду и према зидовима. У ћошковима може бити до 2° С нижа него у средини. У пракси се, међутим, налазе честп знатна одступања од овог правила. Тако је нпр. Хрговић нашао да разлика између температуре ваздуха по вертикалној линији може износити и више од 6° С, иако се дешава да је температура ваздуха испод таванице нижа него изнад пода. Да ли ће она бити нижа или виша, и за колико, то зависи од вентилационих уређаја и од материјала од којег је изграђена таваница. У сваком случају температуру стаје треба мерити у зони дисања, односно на висини средине животињског трупа, што је код разних врста животиња различито, и то : код крупних домаћих животиња на 1-1,25 метара изнад пода, код животиња средње величине на 50-70 цм изнад пода, а код малих животиња на 10-30цм изнад пода, и то редовно у средини, а само повремено проверава се и стање температуре у другим деловима стаје.
Vujić Radosav
Vujić Radosav