Zarazni ektim – dr Radosav Vujić

Заразни ектим је болест оваца и коза. Сем оваца и коза оболети могу и дивокозе. Међутим, под природним условима болест редовно не прелази са једне врсте животиња на другу нпр. са оваца на козе и обрнуто. Проузроковач болести је вирус који је веома отпоран на исушење, али га брзо уништавају температуре више од 55°C. Тако нпр. у пределима са врућом климом пропада у крастама које се налазе на површини земљишта за 30-60 дана, али красте заштићене од директне инсолације остају инфективне знатно дуже. Сматра се да је перзистирање вируса заразног ектима у крастама узрок што се болест на зараженим теренима појављује стално из године у годину. Први случајеви настају увек с пролећа, кулминација пада у лето, а на јесен болест нестаје сама од себе.

У зараженим стадима, заразни ектим шири се од животиње до животиње контактом. После инкубације од највише десет дана, појављује се црвенило ограниченог дела коже у углу усана. Ова розеола претвара се за 24 часа у папулу, па у везикулу а за даљих 24 часа настаје пустула која се за неколико дана распадне и покрије дебелом крастом сиво смеђе боје, те из тог разлога личи на брадавицу. Стапањем већег броја пустула ствара се мање или више пространа и дебела краста смеђе боје.
Процес је ограничен нормално на комисуру усана, али се може протегнути на целу губицу, носна крила и очне капке. Околно ткиво је отечено, болно и лако крвари. Сисање и узимање хране је услед тога отежано и поремећено. Сличне промене могу настати у међупапучном простору и изнад коронарног руба. Уколико обољење захвати слузокожу уста и језика доћи ће најпре до бујања епитела, а затим до дубоких, понекад и пространих распадања ткива (улцерација) услед накнадне инфекције микроорганизмима који се налазе у устима. Изузетно болест може да се прошири на тврдо непце и грло, па и на слузокожу црева и желудца.
Заразни ектим је првенствено болест младих животиња. У зараженом стаду захвата већином сву јагњад на сиси. Веома често оболевају и јагњад у тову, међутим могу оболети и животиње старије од годину дана уколико нису раније стекле имунитет. Болест је већином доброћудне природе а оздрављење може наступити за 15-20 дана пошто су у међувремену красте отпале. Једина последица у таквим случајевима је известан губитак у тежини док је смртност у случајевима без компликација незнатна. Али, ако дође до промена на унутрашњим органима, смртност се може попети до 60% оболелих животиња. Компликације су нарочито честе ако се инфицирана јагњад транспортује или ако су изложена дејству неповољних метеоролошких прилика а поготову ако су инвадирана ендопаразитима. Лечење заразног ектима могуће је скидањем краста и премазивањем раница тинктуром јода као и цинквитаминском масти. Пожељно је дати и антибиотике ради спречавања секундарних инфекција. Оболеле животиње стварају имунитет и он траје најмање 28 месеци.

др Радосав Вујић