Klasiranje konzumnih jaja

Jaje je brzo i lako pokvarljiv proizvod. Naročito brzo gube na kvalitetu ako se sa njima ne rukuje na odgovarajući način i ukoliko ne dospevaju najbržim putem od proizvođača do potrošača. Usled dužeg stajanja jaje mnogo isparava i dolazi do njegovog kvarenja. Vrednost i kvalitet konzumnih jaja zavisi od mnogih činilaca, od kojih su najvažnij pravilna ishrana nosilje, čistoća prostirke i gnezda u živinarniku, pažljivo i redovno skupljanje i čuvanje jaja. Prema tome,prvi uslov za dobijanje kvalitetnih jaja je pravilna ishrana nosilja, jer samo pravilno hranjene kokoške nose kvalitetna jaja. Drugi uslov je čistoća jaja, odnosno ljuske, što znači da jaja moraju biti snesena u čistom gnezdu, jer svako pranje i mehaničko čišćenje ljuske smanjuje kvalitet jaja. Pažljivo i redovno skupljanje jaja takođe ima veliki uticaj na kvalitet jaja. Ukoliko skupljanje jaja nije mehanizovano, treba ih skupljati bar dva puta tokom dana u uloške za jaja ili posude namenjene za tu svrhu. Zatim se prenose u predprostoriju gde se slažu u kartonske kutije. Pri sakupljanju odmah treba izdvajati sva jako prljava jaja, koja se kasnije bilo mehanički, bilo pranjem u vodi čiste, kao i naprsla i jaja sa mekanom ljuskom, koja se prodaju odvojeno za preradu ili momentalnu potrošnju.
Svi činioci koji uslovljavaju vrednost i kvalitet konzumnih jaja mogu se podeliti u dve grupe: vidljivi-spoljni činioci (oblik, građa, čistoća, boja i neoštećenost ljuske) i unutrašnji činioci (položaj, izgled, veličina i pokretljivost žumanca; čvrstina i prozračnost belanca i veličina vazdušne komore). Uticaj spoljašnjih faktora na kvalitet konzumnih jaja može se utvrditi posmatranjem oblika i građe ljuske, utvrđivanjem, da li je ljuska cela ili napukla, utvrđivanjem stepena zamazanosti ljuske i razlikovanjem boje ljuske. Unutrašnji faktori kvaliteta konzumnih jaja odnose se na veličinu i pokretljivost vazdušne komore,osobine žumanca i belanca. Ove osobine ispituju se prosvetljavanjem jaja.
Sva jaja iz prihvatne prostorije odnose se u prostoriju za klasiranje. Prema težini jaja se mogu klasirati pre ili posle prosvetljavanja. Bolje je klasiranje po masi izvršiti posle prosvetljavanja, jer se tada mogu izdvojiti napukla jaja, koja u toku klasiranja mogu potpuno da se polome i iscure. Ovakvo klasiranje se vrši automatskim uređajima na specijalnim mašinama – klasiračima za jaja, koji se mogu regulisati u pogledu broja i razlika u težini pojedinih težinskih grupa. Ove mašine mogu biti različitog kapaciteta, a najčešće kapaciteta 12 do 14 hiljada jaja na sat. Postoje i male klasirač mašine kapaciteta 600 do 1000 jaja na čas, pogodne za manje farme sa 2 do 5 hiljada nosilja. Savremene mašine su obično većeg kapaciteta, preko 20000jaja/h.
Jaja se najčešće klasiraju u sedam težinskih grupa koje se označavaju slovima od SS do E. Razlika između klasa je 5 grama. Klase su sledeće: SS-preko 70 grama, S-65 do 70 grama, A-60 do 65 grama, B-55 do 60 grama, C-50 do 55 grama, D-45 do 50 grama i E-ispod 45 grama. Procenat jaja SS klase je veoma mali ako je svetlosni režim pravilno regulisan. Ova jaja se prodaju kao specijalno krupna. Jaja D i E klase obično se ne isporučuju tržištu, već služe za preradu. Masa jaja uglavnom zavisi od genetskih osobina linijskog hibrida, od ishrane, režima osvetljenja i starosti nosilje. Ako su u ukupnoj godišnjoj proizvodnji jaja S i A klase zastupljena sa više od 50% ili pak ako jaja S, A i B klase budu od 80 do 85% tada se smatra da je proizvodnja vrlo dobra. Rastur čine jaja razbijena prilikom skupljanja, klasiranja i prevoza do tržišta. Ukupni lom od 8 do 10% predstavlja veliki gubitak u proizvodnji konzumnih jaja, a zadovoljavajući je ako iznosi oko 2%. Pored loše ishrane, nedostatak mineralnih materija u hrani, lom se povećava i uznemiravanjem kokoši kao i zbog loših podova kaveza.
Posle završenog klasiranja jaja se pakuju. Od načina pakovanja i kvaliteta materijala za pakovanje zavisi uspeh prevoza jaja do tržišta.

Savetodavac
Marina Gačić