Štetočine uskladištenog pasulja i graška

Žižci zrnevlja familije mahunarki.Najveći broj vrsta su štetočine semena u polju.Za polaganje jaja ovih vrsta neophodno je prisustvo mahune koja sazreva u polju.Kod druge grupe žižaka odrasli izlaze iz zrna u skladištima, ali se generacija ne može obnoviti u suvom zrnu.U našoj zemlji najznačajnije štetočine su pasuljev i graškov žižak.Pasuljev žižak je oligofagna vrsta koja se prvenstveno hrani na pasulju, a i na ostalim mahunarkama.Međunarodnom razmenom poljoprivrednih proizvoda raširio se svuda u svetu.Žižak je 2,5-3,5 mm dužine zdepastog tela sivkaste boje.Tokom letnjih meseci psuljev žižak izleće u polja, polaže jaja na mahune pred berbu i tako dospeva u skladišta.Drugi način dospevanja u zrnu pasulja je u skladištima,iz starog zrna pasulja ili iz samog skladišta.Žižak može preživeti i u žetvenim ostacima na otvorenom polju, u lokalitetima gde se temperatura tokom zimskih meseci duže vreme ne spušta ispod minus 10-12°C.Pasuljev žižak se može razvijati u pasulju u zatvorenom prostoru cele godine.Jedan deo populacije krajem proleća i tokom leta izleće iz skladišta i drugih mesta prezimljavanja,na otvoren prostor u bašte i polja pasulja.Nekoliko dana nakon izlaska iz zrna, imago kopulira i ženka počinje sa polaganjem jaja.Jaja polaže spolja na mahune u fazi sazrevanja zatim na zrnu pasulja, pa na džakove sa pasuljem u skladištu.Embrionalno razviće traje jednu do dve nedelje.Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u zrno pasulja.Kroz jedan otvor može da se ubuši više larvi i da se razvije više imaga.Razviće larvi traje dve do šest nedelja i one formiraju prozorčić na semenu, istovremeno novi imago polaže jaja na drugom zdravom zrnu pasulja.U skladištima gde je temperatura oko 20 stepeni ova štetočina razvije 4-5 generacije godišnje.Graškov žižak je monofagna vrsta.Može se razmnožavati i razvijati samo na grašku za ljudsku ishranu i stočnu ishranu.Smatra se da ova štetočina u svetu pričinjava 10-20% šteta u proseku.U našim klimatskim uslovima prezimljava u stadijumu imaga.Veći deo populacije prezimljava u komorici u zrnu, a manji deo u skrovitom mestu polju.Ženka polaže jaja pojedinačno.U mahuni larva pravi krivudavi hodnik i ubušuje se u zrno gde može da se ubuši više larvi, ali se u odraslog insekta razvije samo jedna.Imago se preobrazi u lutku, a ona u odraslog insekta.Jedan broj odraslih može izaći iz zrna.Kako zaštiti pasulj i grašak 1. ne sejati žižljivo seme pasulja i graška,2. u roku od dve nedelje ukloniti žetvene ostatke,3. setva otpornih sorti,4. izbegavati monokulturu i setvu na obližnje parcele, 5. preventivna zaštita praznih skladišta gde će se smestiti roba, 6. suzbijanje imaga pre polaganja jaja a to je za graškovog žižka period pre cvetanja i nakon cvetanja, odnosno pre početka formiranja mahuna za pasuljevog žižka.Za uspešno suzbijanje u polju do žetve treba izvesti jedno do dva tretiranja kontaktnim i sistemičnim insekticidima.Ako pasulj i grašak nisu štićeni u polju, neposredno nakon žetve razvojne stadijume pasuljevog i graškovog žižka najefikasnije je suzbiti fumigacijom, kod većih proizvođača.Kod individualnih proizvođača najbolje je da se pasulj odmah nakon žetve stavi u zamrzivač.Pri tom voditi računa da se celokupna količina stavljenog pasulja ohladi na minus 20°C, dva do tri dana.

Žaklina Mladenović dipl.inž.za zaštitu bilja