Sušenje šljive

Postupak sušenja šljive pdrazumeva više faza i sastoji se od : izbora ploda, berbe plodova, priprema plodova za sušenje i samo sušenje – dehidratacija.

Izbor plodova
Kako u brojnim ogledima tako i u praksi dokazano je da se od krupnijih plodova sa izraženim mezokarpom dobija suva šljiva vrhunskog kvaliteta. Jedan od uslova je da dok su sveči plodovi imaju masu najmanje 25gr. i preko 18% suve materije, a najpogodnija šljiva za sušenje je sa 20% suve materije.

Berba plodova
Plodovi šljive za sušenje beru se u svojoj punoj tehnološkoj zrelosti.Plodovi moraju biti zreli, zdravi i ujednačenog kvaliteta. Berba se obavlja pri suvom i ne pretarano toplom vremenu.

Način berbe
Pod načinom berbe plodova podrazumeva se obezbeđenje zdavih plodova bez mehaničkih oštećenja.Na žalost te uslovi plodovi šljiva često ne ispunjavaju jer je kod nas ustaljena praksa da se šljive još uvek beru trešenjem i sakupljanjem sa zemlje, prilikom čega dolazi do naprslina, gnječenja, primese zemlje na plodovima i druge nečistće o čemu treba strogo voditi računa. Ovakvi plodovi nisu adekvatni za sušenje. Berbu šljive za sušenje treba obaviti pomoću uređaja za branje šljiva. Ovaj uređaj sastoji se od prihvatnih krila. Najčeše se koriste uređaji sa dva prihvtna krila niz koje plodovi bezbedno padaju u ambalažu za transporto

Priprema plodova za sušenje
Priprema podrazumeva pranje plodova, klasiranje, kalibriranje po veličini itd. Pranje plodova je neophodno pre sušenja kako bi se odstranile mehaničke nečistoće, prašina i druge primese. Kalibriranje plodova po veličini potrebno je obaviti na sitima specijalno namenjenim za tu svrhu.U nedostatku sita ova operacija može se obaviti ručno. Odstranjuju se sitni, deformisani , oboleli i na bilo koji način oštećeni plodovi. Nakon pripreme plodova može se otpočeti sa sušenjem.

Sušenje plodova šljive obavlja se u sušarama kojih ima različitih tipova . Domaća indirektna mini sušara je komorna i namenjena je za sušenje na seoskim domaćinstvima. Opremljena je uređajem za zagrevanje kao i ventilatorom za cirkulaciju vazduha.rad ventilatora je programiran tako da jedan izvestan period ubacuje vazduh a nakon određenog vremena a izbacuje zasićen vazduh. Ventilator je naštelovan da može po potebi da radi i neprekidno. Da bi početak sušenja otpočeo što pre sušnicu treba dobro zagrejati i do 100 stepeni uz neprekidan rad ventilatora. Pripremljeni plodovi ređaju se u lese napokrenim kolicima i ubacuju u sušaru. Tom prilikom temperatura u sušari naglo opadne čak i do 50 stepeni pa Tada treba pojačati zagrevanje na da bi se ponovo uspostavila temperatura na oko 75C koju treba održavati do kraja sušenja. Na ovoj tempetaturi dolazi do intenzivnog sušenja, koje traje oko 4 sata.U tom periodu je najveći gubitak vode, oko 60% pa je zato pored ventilatora u ovom periodu potrebno povremeno otvarati vrata sušnice kako bi se regulisala izmena vazduha. Nakon ovog perioda proces sušenja i dalje teče ali sa sporijim sušenjem. Više nnije potrebna dodatna ventilacija u sušnici.

Završetak sušenjau
Da li je sušenje završeno procenjuje se na osnovu smežuranosti plodova, i to tako što pri kraju sušenja češće se uzimaju plodovi, ostave se da se ohlade i procenjuje da li je sušenje završeno . Sušenje je završeno kada se u suvom i hladnom plodu, pod pritiskom prtiju koštica slabo pokreće ili se odredi vlaga u plodu. Vlaga u suvim plodovima sme da bude najviše 22%.

Zorica Petkanić