Tehnologija proizvodnje krompira

Krompir spada u red najintenzivnijih ratarskih kultura i može da, s obzirom na prirodne potencijale s kojima raspolaže naša zemlja, predstavlja značajan strateški proizvod.

Plodored
Krompir najbolje uspeva posle leguminoza, zatim strnih žita, a posle njega se mogu gajiti sve kulture koje su osetljive na zakorovljenost. Najbolje uspeva na plodnim zemljištima, mada uz primenu pune agrotehnike dobre prinose daje i na manje plodnim zemljištima. Najbolje uspeva na zemljištima sa nadmorskom visinom od 300-500 m, sa dosta padavina i nešto nižom t tokom leta.

Obrada zemljišta
Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako su to strna žita onda obrada zemljišta počinje zaoravanjem strnjišta. Ovo je jako bitno naročito u aridnim područjima kao što je Borski okrug, kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu i isprovocirali korovi da niknu. Krajem jeseni izvodi se duboko oranje na 30 cm. Brazde ostaju otvorene tokom zime kako bi se akumulirala vlaga i kako bi zemljište izmrzlo,radi lakše i kvalitetnije predsetvene pripreme. Predsetvena priprema obavlja se rano u proleće, čim to vremenski uslovi dozvole. Ona se sastoji od zatvaranja brazda kako bi se sačuvala akumulirana vlaga u zemljištu. Izvodi se drljačom. Po pojavi korova, a pred setvu koriste se za pripremu zamljišta setvospremači. Ova operacija se kombinuje sa inkorporacijom, tj. tretiranjem zemljišta pesticidima, kako bi se suzbili korovi i štetočine.

Đubrenje i ishrana krompira
Krompir iznosi dosta hraniva iz zemljišta. Zavisno od plodnosti zemljišta i količine hraniva koju krompir iznosi iz zemljišta određuje se vrsta i količina đubriva koje treba upotrebiti u proizvodnji. Analizom plodnosti zemljišta dolazi se do podataka o stanju biljnih hraniva u zemljištu.Krompir jako povoljno reaguje na đubrenje kako organskim tako i mineralnim đubrivima. Kombinovana ishrana krompira organskim i mineralnim hranivima daje najbolje rezultate u proizvodnji.

Od organskih đubriva koriste se stajnjak i treset. Neke optimalne količine stajnjaka koje treba primeniti na našim zemljištima su od 25-35 t/ha.
Kada su u pitanju mineralna đubriva, na našim terenima najbolje rezultate je dala kombinacija NPK hraniva u odnosu 1:2:3 ( NPK 10:20:30) i prihrana krompira KAN-om. U prihrani krompira na našim terenima ne preporučujemo prihranu AN-om ili UREE-om, zbog kiselosti naših zemljišta. Za postizanje maksimalnih prinosa na našim terenima trebalo bi okvirno uneti oko 120 kg/ha N, 160 kg/ha P i 200 kg/ha K. Tehnika đubrenja krompira na našim terenima bi izgledala ovako: organsko đubrivo uneti pod brazdu u jesen, 2/3 NPK hraniva rasturiti u jesen pod brazdu,a preostalu 1/3 tokom predsetvene pripreme. Prihranu KAN-om obaviti tokom drugog kultiviranja i okopavanja.

Sadnja krtola
Za sadnju krompira treba upotrebiti zdrav i kvalitetan semenski sadni materijal. Pre sadnje treba obavezno ukloniti sve krtole koje su napadnute od biljnih bolesti i štetočina, ili su mehanički oštećene. Mesec dana pre same sadnje treba obaviti naklijavanje krompira. Ako se dobro obavi naklijavanje dobiju se klice oko 2 cm dužine. Ako su krtole veće onda se seku po dužini. Potrebno je imati minimum jednu zdravu klicu (okce) po krtoli koja je predviđena za sadnju. Sadnja naklijalih krtola se obavlja u aprilu mesecu, kada se t zemljišta ustali na 8 C. Krompir se može saditi ručno pod motiku, u brazde ili mehanizovano specijalnim sadilicama. Prilikom sadnje teži se da se postigne sklop od 44-45.000 biljaka po 1 ha. Razmak sadnje je 75 x 30 cm sa dubinom setve od 8-10 cm. Za merkantilnu proizvodnju koristi se 1,5-1,8 t/ha krtola.

Nega useva
Nega useva tokom vegetacije ima za cilj da suzbije korove, sačuva vlagu u zemljištu i da obavi zaštitu krompira od korova, bolesti i štetočina. Od mera nege primenjuju se navodnjavanje krompira, 2 kultiviranja i okopavanja, jedno nagrtanje krompira i hemijska zaštita useva. Kultiviranjem, okopavanjem i zagrtanjem krompira suzbijaju se korovi i čuva se zemljišna vlaga. Uz drugo kultiviranje i okopavanje vrši se i prihrana krompira.

Hemijski se suzbijaju korovi,biljne bolesti i štetočine. Zavisno od zastupljenosti korovske vrste ili prisutnosti indikatora bolesti ili prisutnih štetočina odabraćete hemijsko sredstvo koje će biti upotrebljeno u Vašem usevu krompira. Suzbijanje korova hemijskim sredstvima u krompiru može se vršiti pre sadnje (inkorporacijom) i to sa sledećim sredstvima: Galitition, Radar …. Posle sadnje a pre nicanja koriste se sledeća sredstva: Acetohlor, Acetogal, Zanat,Stomp, Relay ….U toku vegetacije mogu se koristiti sledeća sredstva: Fokus ultra, Frontier super, Basagran, Fusilend forte, Galant super…..Za suzbijanje bolesti u krompiru mogu se koristiti sledeća sredstva: za plamenjaču – Acrobat, Dithane, Dacoflo, Polyram, Shirlan, Revus .., za crnu pegavost – Score, Signum, Bravo, Quadris… Štetočine se suzbijaju sledećim sredstvima: Krompirova zlatica – Actara, Abastate, Tonus, Regent, Alverde… Pri rukovanju hemijskim sredstvima treba se strogo pridržavati upustva proizvođača u vezi doza, vremena i načina primene preparata.

Vađenje krompira
Krompir se vadi kada krtole postignu punu zrelost (fiziološka zrelost). To je onda kada nadzemno stablo gubi boju a lišće počne da se suši. Krtole tada dobijaju svoju karakterističnu boju. Krompir se vadi po lepom i sunčanom vremenu. Krompir se može vaditi ručno (motikom), plugom ili vadilicama krompira. Nakon vađenja krompir se opere, suši i pakuje u specijalne PVC vreće.

Čuvanje (skladišćenje) krompira
Krompir se čuva u specijalnim skladištima ili trapovima. Pre skladišćenja krompira treba dezinfikovati skladište i istretirati krompir kako bi se sprečilo njegovo prerano naklijavanje. Na tržištu postoje hemijska sredstva za ovu namenu. U skladištu treba da se obezbedi t od 6-8 C i oko 90% relativne vlažnosti. U našim uslovima trebalo bi distribuciju krompira sa njiva u skladište obaviti u što kraćem roku kako ne bi došlo do njegovog kvarenja. Do kvarenja nastaje zato što krtole krompira sadrže veliki procenat vode pa su stoga podložne napadu raznih bolesti, izmrzavanju i klijanju.

Vladica Gavrilović, dipl.ing.polj.