Kalcifikacija

Kalcifikacija se može definisati kao agrotehnička mera koja ima za cilj popravku zemljišta, pre svega u hemijskom smislu, odnosno popravku pH nivoa zemljišta. Stepen kiselosti zemljišta jedan je od ključnih faktora za razvoj biljaka, te se u skladu sa njim pokazuje potreba za kalcifikacijom proizvodne površine. Naime, redovnom analizom zemljišta na kojem je prisutna intenzivna poljoprivredna proizvodnja dobije se uvid u pH nivo zemljišta. Ukoliko je zemljište kiselo, odnosno pH 6 i ispod te vrednosti, onda je za takvo zemljište kalcifikacija neophodna mera.

Ako uzmemo u obzir podatak da je u Srbiji 60% poljoprivrednog zemljišta kiselo, samim tim je kalcifikacija agrotehnička mera vredna pažnje. Kalcifikacija je dakle neophodna mera za postizanje visokih prinosa i sprečavanje destrukcije zemljišta kiselošću. Kiselost zemljišta najčešće je uzrokovana intenzivnom agrotehnologijom, nekontrolisanom ili nepravilnom upotrebom mineralnih đubriva, uticajem kiselih kiša i odsustvom organskih đubriva.
Posledice zakiseljavanja zemljišta ispoljavaju se kroz poremećaj hemijskih, bioloških i fizičkih osobina zemljišta. Na kiselim zemljištima dobija se manji i lošiji prinos, a hrana proizvedena na takvom zemljištu može biti kontaminirana teškim metalima kao što su olovo, hrom, kadmijum i radioaktivni elementi.
Kiselost zemljišta može se detektovati uz pomoć indikatora kiselosti, što se manifestuje kroz promenu boje listova biljaka iz zelene u žutu ili ljubičastu. Zatim, usev lucerke takođe može poslužiti kao indikator kiselosti, jer lucerka ne može da uspeva na zemljištima čija je pH vrednost 5.0 i ispod 5.
Kalcifikacija, kao što sam termin govori, predstavlja unošenja kalcijum-karbonata u zemljište. Krečnjak koji se koristi za kalcifikaciju može biti u različitim formama, kao fino samleveni kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj i dolomit. Najčešći komercijlani nazivi krečnjaka su: Njival Ca, Kalk, Fertdolomit granulirani, Kalcifert-Jaz, Kalcifikator, Kalcin-Ca, Litho KR+, Megagreen, Mineral Fert-Ca, Physiomax 975, Plodozor, PRP Boden, Sivilko (materijal za kalcifikaciju zemljišta).

Vrste kalcifikacije:
Meliorativna kalcifkacija – izvodi se kod kiselih zemljišta sa ciljem smanjenja kiselosti i postizanja neutralnog pH nivoa zemljišta koji je potreban za uspešno gajenje biljaka.
Dopunska kalcifikacija – izvodi se kada se nadoknađuju gubici kalcijuma nastali ispiranjem zemljišta ili iznošenjem poljoprivednim prinosima i kada se u zemljište unose znatno manje količine pojedinačnih ili složenih kalcijumovih đubriva.

Vreme izvođenja kalcifikacije
Leto – najbolji moment za izvođenje kalcifikacije u toku leta je posle žetve ozimih strnih useva i ranih jarih useva, jer tada ima dovoljno vremena za aktivaciju kalcijuma iz đubriva do setve jarih useva.
Jesen – najpovoljniji period je nakon vađenja šećerne repe i žetve suncokreta, soje, kukuruza, ali činjenica je da je jesen manje povoljan period za meru kalcifikacije.
Zima – nepovoljno vreme za izvođenje kalcifkacije i izvodi se samo ako nema snega.
Proleće – najnepovoljnije vreme za izvođenje ove mere, te stoga treba izbegavati proleće za primenu kalcifikacije i kalcijumovih đubriva.

Mera kalcifikacije primenjuje se u letnjem periodu na njivama na kojima nema useva, tako da nakon unošenja kalcijuma u zemljište ima dovoljno vremena za njegov preobražaj i mešanje sa zemljom do proleća, kada će se obaviti setva ili sadnja.To znači da se na njivi na kojoj je izvršena mera kalcifijacije podrazumeva period mirovanja, odnosno bez setve i sadnje do sledeće sezone, da bi kalcijum unesen u zemljište imao pravi efekat. Prilikom kalcifikacije preporučljivo je da se kreč zaore sa strnjikom. Tako se dobija dvostruki pozitivan efekat – jedan od strnjike koja se nakon zaoravanja u zemljište razlaže i daje organsko đubrivo, a s druge strane kreč vrši funkciju kalcifikacije, odnosno regulisanja kiselosti zemljišta.

Način primene materijala za kalcifikaciju
Materijal koji se koristi za kalcifikaciju treba ravnomerno rasuti po celoj površini njive, po tihom vremenu bez vetra, a nakon toga zaorati i dobro izmešati sa zemljom. Količina krečnog materijala koja će biti unesena u zemljište zavisi od pH nivoa zemljišta, zatim procentulanog sadržaja kalcijuma u krečnom materijalu koji se koristi, mehaničkih osobina zemljišta i prisustva organske materije u istom. Svi navedeni parametri određuju se analizom zemljišta.
Na našim zemljištima najčešće se koristi 5-15 tona kalcijum-karbonata, 7-17 tona saturacionog mulja i 2-4 tone kalcijum-oksida. Dejstvo kalcifkacije u proseku traje 4-7 godina, a ono zavisi od vrste i količine unetog materijala, vrste zemljišta i klimatskih uslova (atmosferskih padavina).

Pozitivni efekti kalcifikacije:
Smanjenje kiselosti zemljišta;
Smanjenje koncetracije aluminijuma i gvožđa u zemljištu i njihovog štetnog dejstva, a povećanje pristupačnog fosfora;
Poboljšanje mikrobiološke aktivnost zemljišta;
Pozitivno dejstvo na azotofiksaciju;
Ubrzavanje mineralizacije i humifikacije organske materije;
Poboljšavanje fizičkih, vodno-vazdušnih i mehaničkih osobina;
Sprečavanje pojave i širenja biljnih bolesti kao što je kila kupusa.