Pešterska visoravan, najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu i jedna od najvećih u Evropi, poslednjih godina je postala pravi hit među ljubiteljima turizma, novih neistraženih predela i netaknutih, ničim narušenih prirodnih lepota.
Sa nadmorskom visinom od 1150 metara i površinom od 63 km², ona predstavlja jedinstvenu, ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope. Planine, reke, jezera, pećine, lovišta, skijališta su razlog što je poslednjih godina Pešterska visoravan postala pravi hit među ljubiteljima turizma.
Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao srpski Sibir. Ovde je 1954. godine izmereno – 38,3ºC , što je najniža temperatura u poslednjih 100 godina. Prosečna godišnja temperatura na Pešteru je 6ºC. Snežni pokrivač, debljine 10 cm, u proseku se zadržava 60 dana godišnje. Pešter je sa svih strana okružena planinama: Golijom, Javorom, Zlatarom, Jadovnikom, planinom Ozren, Giljeva i Žilindar.
Uvac, Vapa, Dubočica, Grabovica, Jablanica, Kladnička reka, Veljušnica su pešterske reke koje meandriraju, povećavaju se, ulivaju jedna u drugu i na kraju formiraju veliko jezero u kanjonu Uvca. Reke Boroštica, Tuzinjska i Brnjička reka predstavljaju najpoznatije ponornice u našoj zemlji.
Očuvana i zdrava životna sredina ovo područje čini idealnim za poljoprivredu, a posebno za proizvodnju zdrave hrane, kao i za razvoj sportskog i rekreativnog turizma.
Dipl.ing.polj. Zumreta Trtovac
Trtovac Zumreta
Trtovac Zumreta