ĐUBRENJE ZASADA MALINE

Prilikom podizanja zasada maline mora se imati u vidu da su za ovu veoma profitabilnu vrstu najpogodnija duboka, propustljiva, plodna ( 3-5 % humusa) i slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do 6,5). Adekvatno obezbeđena zemljišta u tipu gajnjača i aluvijuma su jedna od najboljih za podizanje malinjaka. Odluka o zasnivanju i meliorativnoj pripremi zemljišta za jedan ovakav zasad, donosi se na osnovu rezultata hemijske analize pri kontroli plodnosti zemljišta izabrane parcele. Ukoliko zemljište nije dovoljno obezbeđeno humusom i važnijim hranljivim elementima (što je u većini slučajeva pri zasnivanju zasada), pred duboku obradu potrebno je rasturiti potrebnu količinu mineralnih đubriva i organske mase. Zavisno od dubine oranja, ova đubriva se rasturaju odmah pred duboku obradu, ili se druga , neiskorišćena količina, iznosi na parcelu posle duboke obrade. Za meliorativno đubrenje neophodno je 30-50 t / ha dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka i 700-800 kg/ha kompleksnog mineralnog NPK đubriva ( najčešće formulacije 10:12:26, 4:7:28, i 7:14:21). Takođe, ukoliko hemijska analiza zemljišta pokaže pH vrednost ispod dozvoljenog minimuma (a optimalno je 5,5-6,5 ), zajedno sa humizacijom potrebno je uraditi i kalcifikaciju zemljišta- unošenjem materijala sa višim sadržajem kreča, po mogućstvu sa Mg, a u količini 1000-1500 kg / ha. Za ovu namenu može se koristiti negašeni kreč, otpaci pri proizvodnji kreča i preradi rude magnezita, kao i specijalna izrađena đubriva za ovu namenu („njival“, „fertimag“ i sl.). Suviše bazna zemljišta (ph preko 7) su veoma nepodesna za gajenje i trebalo bi ih izbegavati. Ukoliko je pri pripremi zemljišta korišćena polovina predviđenih normi NPK đubriva, onda bi pri sadnji trebalo dodati preostalu potrebnu količinu – tj 300-400 kg / ha , ili 25-30 g po sadnici. Sa potpunim meliorativnim đubrenjem na početku zasnivanja nije potrebno mladi zasad dohranjivati kalijumovim i fosfornim đubrivima. Preporučljivo je u tom slučaju đubrenje obavljati samo azotnim đubrivima i to u tri navrata: 1.prvo prihranjivanje azotom kada izbiju mladi izdanci; 2.drugo kada isti dostignu oko 30 cm; i 3. treće kada izdanci dostignu oko 60 cm. Prihranjivanje sa obavlja rasturanjem đubriva duž redova u pantljikama širine 70-80 cm, i to upotrebom 80-100 kg / ha KAN –a ( ili amonijum sulfata zavisno od pH vrednosti zemljišta), ili, izuzetno, upotrebom oko 50 kg/ha UREE- kao fiziološki kiselog đubriva, i to samo na onim zemljištima čije pH vrednosti to dozvoljavaju).

Đubrenje zasada maline u rodu

Obzirom da je malina od svih jagodastih vrsta voća najveći potrošač hranljivih elemenata iz zemljišta, za njeno uspešno gajenje i profitabilno plodonošenje neophodne su velike količine organske mase u zemljištu, odnosno velike količine hranljivih elemenata za obnovu žbunova, sazrevanje obilje roda na starim žbunovima i razvoj velikog broja novih izdanaka. Malina u rodu najviše koristi kalijum, zatim azot pa fosfor. Prema ispitivanjima Ch Darbellay i saradnika 1988, za optimalnu ishranu maline neophodno je 50-70 kg/ha azota; 100-150 kg/ha P2O5 i 150-200 kg/ha K2O, uz mogućnost dodatka magnezijuma i bora. Proizvođači u svojim malinjacima često prekomerno dodaju azot, što se manifestuje kroz preterano bujan porast izdanaka, neblagovremeno odrvenjavanje pred zimu, slabije diferenciranje cvetnih pupoljaka, veću osetljivost na mrazeve, bolesti i dr. Prema načinu primene i vrsti đubriva, đubrenje rodnih zasada može se izvoditi kroz osnovno, prihranjivanje i đubrenje folijarnim đubrivima. Osnovno đubrenje izvodi se u kasnu jesen ili rano u proleće pre kretanja vegetacije. Za ovu namenu trebalo bi svake godine upotrebiti 15-20 t/ha zgorelog stajnjaka i kompleksnog mineralnog đubriva NPK (obično formulacije 10:12:26 sa 3 % MgO- i to u količini 500-1000 kg/ha, zavisno od plodnosti zemljišta, rasturenog stajnjaka i samog sistema gajenja. Obe vrste đubriva trebalo bi rasturati zajedno, pred jesenju ili prolećnu dublju obradu u pantljikama duž redova, širine oko 1 m. Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivima i to , obično, u tri navrata: prvo u proleće- pred kretanje vegetacije; drugo početkom cvetanja i treće pred početak berbe. Ukupne količine azotnih đubriva u ova tri roka trebalo bi da iznose 400-500 kg/ha amonijum sulfata ili nitromonkala, ili 200-250 kg/ha UREE ali samo za zemljišta kojima ovo đubrivo ne može ugroziti pH vrednost. Na lakšim, plićim i propusnijim zemljištima, prihranjivanje se obavlja nešto većom ukupnom količinom, ali raspoređenom 4-5 navrata. Folijarnim, kao dopunskim đubrenjem može se brzo delovati tokom vegetacije na povećanju makro, kao i potrebnih mikroelemenata. Malinari ga obično izvode u dva ili tri navrata- istovremeno sa tretiranjem zasada protiv bolesti i štetočina. Time se troškovi proizvodnje značajno smanjuju ali uz neophodno poštovanje svih zakonomernosti i pravila upotrebe folijarnih đubriva i potrebnih pesticida u njihovoj zajedničkoj primeni.

Mr Branko Tanasković