Ostrinia Nubilalis – kukuruzni plamenac

Ostrinia nubilalis – kukuruzni plamenac je štetočina koja sve češće uzrokuje smanjenje prinosa i kompromituje kvalitet kukuruza. Jedan od razloga širenja rasprostranjenosti ovog insekta jeste promena klime inastajanje uslova i koji joj pogoduju- česta pojava suvih i toplih leta. Osim direktnih šteta koje se ogledaju u oštećenju srtabla i klipa, na mestu oštećenja dolazi do razvoja prouzrokovača plesnivosti klipa, Fusarium spp. i Aspergilus spp. koji mogu sintetisati toksine opasne po ljudsko i životinjsko zdravlje.
Osobine: Insekt prezimljava u kukuruzovini, iz koje izleće prva generacija leptira. Leptiri uglavnom počinju da lete početkom maja ako su proleća toplija. Njihov let traje oko 20 dana, prvo izleću mužjaci koji su manji od ženke. Mužjaci preleću preko 20 km. Ženke posle kopulacije polažu jaja i to na donju stranu lista kukuruza od 100 do 900 kom. iz kojih se izležu gusenice za 3 do 14 dana. Gusenice se prvo hrane sa listovima i na njima prave štete jer ih izgizaju u vidu rupica. Štete nanosi na stabljikama u koje se ubušuju i metlicama koje lome i na taj način smanjuje oplodnju. U klipu su prisutne gusenice druge generacije. Štetnost: Osdrasli leptir nije štetan, već njegova larva, odnosno gusenica. Larva se hrani listom i kasnije se ubušuje u samo stablo i kada se list razvije iza nje ostaju kružne rupe na listovima. Ovo je ujedno i prvi vidljivi znak na osnovu kojeg može da se vidi da je kukuruz napadnut, međutim tada je već relativno kasno za tretiranje jer su gusenice već napravilie veliku štetu. Zato je veoma važno potrebno pratiti preporuke prognozno izveštajnih službi službi za zaštitu bilja koje se bave određivanjem početka piljenja larvi. Smatra se da jedna gusenica može da umanji prinos od 3 do 6%. Što je više ubušenih gusenica gubitak je veći. Pošto se dešava da u polju bude napadnuto i do 60 ili 70% biljaka smanjenje prinosa može biti zaista veliko. Prag štetnosti je od 15 do 20% položenih jajnih legala ili oštećenih biljaka. Velike površine pod kukuruzom i usitnjenost parcela predstavljaju problem kod određivanja vremena I načina suzbijanja ove štetočine.

Vreme kada treba delovati insekticidima varira iz godine u godinu, u zavisnosti od temperature i razvitka insekta. Kukuruzni plamenac se suzbija u vreme pred piljenje i neposredno po piljenju gusenica . Za prvu generaciju ovog insekta to je od kraja maja do sredine juna, a za drugu generaciju sredina do kraja jula. Prva generacija se nekad može suzbiti običnim traktorskim prskalicama a za suzbijanje druge, potrebno je prskanje visokoklirensnom prskalicom koja ide iznad stabiljki kukuruza. Aviotretman je pogodan, ali samo na većim površinama. Potrebno je koristiti registrovane preparate i koristiti velike količine vode zbog velike površine lisne mase, koju je prosto potrebno „okupati“, jer sredstvo treba da dođe u kontakt sa samim jajnim leglima ili mladim larvama, jer je tada ovaj insekt najosetljiviji na insekticid.

Insekticidi za suzbijanje ove štetočine su na bazi aktivnih materija bifentrin, indoksakarb Hlorantraniliprol I sl. Na duge staze, radi umanjenja šteta od kukuruznog plamenca prvenstveno treba primenjivati preventivne mere zaštite bilja: agrotehničke, mehaničke i uzgajati otporne sorte.

mr Eleonora Onć Jovanović