Značaj organske poljoprivrede u zaštiti životne sredine i savremenoj proizvodnji

Zagađenost i zaštita životne sredine već više decenija predstavljaju veoma značajan problem čovečanstva, bez obzira na trenutni stepen razvoja društva i proizvodnih snaga u pojedinim delovima naše planete. Postojeći problemi se nameću nauci i operativi naglašenom aktuelnošću i akutnošću, te sve jasnije dolazi do zaključka da zdrave životne sredine nema previše, da su brojni elementi u njoj ugroženi, da je stepen samoregulacije nekih objekata neznatan i da jednom poremećeni ekološki odnosi gotovo ničim i nikada ne mogu biti dovedeni u prvobitno stanje. Bez obzira na značajne regionalne razlike u stepenu ugroženosti životne sredine, posebno njene prirodne komponente, planovi, programi i akcije njene zaštite i unapređenja su globalni problem.

Poljoprivreda predstavlja važan izvor zagađivanja svih medijuma životne sredine. Metode konvencionalne poljoprivrede primenjivane tokom prethodnih decenija dovele su do dugotrajnog zagađenja, ne samo tla već i vodnih resursa, pesticidima, herbicidima i drugim sintetičkim hemijskim materijama. Da bi se obezbedila proizvodnja dovoljne količine hrane, ne samo za trenutno postojeću populaciju, već i za buduće generacije, neophodno je promeniti sadašnju poljoprivrednu praksu, odnosno modifikovati je tako da ista postane održiva u dugom vremenskom periodu. Apsolutno je neophodno preorijentisati se na organsku poljoprivredu koja će omogućiti, ne samo proizvodnju hrane bezbedne po ljudsko zdravlje, već i očuvanje prirode u ruralnim sredinama. Metode organske poljoprivrede, koje se već primenjuju u mnogim zemljama u svetu, pokazale su odlične rezultate u pogledu očuvanja zemljišnog biodiverziteta, očišćenja tla i vode od pesticida i veštačkih đubriva. Biološka kontrola štetočina, upotreba prirodnih supstanci u kontroli bolesti, korišćenje đubriva, kao što su stajnjak i kompost u povećanju plodnosti tla su mere koje su u skladu sa zahtevima zdrave okoline, odnosno mere koje omogućavaju održavanje ekološke ravnoteže u prirodi. Problem zagađivanja i zaštite sredine ruralnih oblasti treba približiti ljudima koji žive i rade u takvim područjima, jer isti mogu značajno doprineti očuvanju datih sredina što bi obezbedilo proizvodnju dovoljne količine hrane u budućnosti. Održiva poljoprivreda omogućiće opstanak, ne samo ruralnog stanovništva, već i ljudi u gradskim sredinama koji su u direktnoj zavisnosti od proizvodnje hrane u vanurbanim područjima. Nekontrolisana eksploatacija prirodnih resursa i industrijalizacija, mogu dovesti do narušavanja ravnoteže između čoveka i prirode. Shodno tome, nameće se potreba da poljoprivredni proizvođači izgrade poseban odnos prema teško obnovljivim, odnosno neobnovljivim prirodnim resursima (zemljište, voda, vazduh), koji su na žalost stavljeni u funkciju iskorišćavanja a ne korišćenja u poljoprivredne svrhe. Zbog toga je neophodno da korisnici prirodnih resursa budu edukovani i detaljno informisani o značaju istih i posledicama njihovog bezobzirnog iskorišćavanja. Održiva poljoprivreda predstavlja skup metoda koje omogućavaju upravljanje poljoprivrednim resursima, kako bi se zadovoljile potrebe u pogledu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Metode koje se primenjuju u organskoj poljoprivredi omogućavaju, ne samo proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, već i očuvanje odnosno unapređenje životne sredine. Sadašnja situacija u svetskoj poljoprivredi pokazuje da potražnja za kvalitetnom hranom stalno raste, posebno u industrijski razvijenim zemljama, dok se proizvodna mogućnost mnogih područja drastično smanjuje. Uzrok tome je ispošćenost zemljišta usled mnogih procesa, pre svega upotrebe teške mehanizacije u poljoprivredi, erozivnih procesa koji kontinuirano odnose plodni deo zemljišta, decenijske primene velikih količina pesticida i drugih veštačkih hemijskih materija opasnih po zdravlje ljudi i okoline, kao i primene veštačkih đubriva. Mere primenjivane u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji dovele su do degradacije resursa bez kojih je opstanak čoveka nemoguć, a koji imaju ograničenu sposobnost samoobnavljanja.

Dakle, do sada primenjivane metode u poljoprivredi moraće se u velikoj meri izmeniti, kako bi se postigla održivost postojećih poljoprivrednih sistema i omogućila proizvodnja dovoljnih količina hrane u budućnosti. Organska proizvodnja koncipirana je tako da štiti sve medijume okoline, tj. sve postojeće resurse, nije štetna po životnu sredinu, tehnički je primenjiva, socijalno prihvatljiva a ekonomski održiva. Dakle, organska proizvodnja je alternativa sada prisutnoj konvencionalnoj proizvodnji koja je održiva u dužem vremenskom periodu.

Valentina Aleksić, dipl. ing.
melioracija zemljišta i voda