Nova đubriva

Vreme je pripreme zemljišta za narednu setvu i đubrenje. KOJE PRIMENITI ? Savremena poljoprivreda zahteva primenu novih sredstava u prihrani.To su folijarna đubriva, biljni stimulatori,đubriva sa kontrolisanim otpuštanjem hranivih materija. mikorizna đubriva.Folijarna đubriva Doživljavaju procvat uz nove izume usvajanja hraniva putem lista. Kod novih folijarnih đubriva najveća koncentracija hranive otopine koju biljka može usvojiti, a da ne ošteti list se utrostručila (npr. 63% MgO). Duže se zadržavaju na listu. Mikrohraniva su u helatnom obliku i omogućuju bržu pomoć biljci kod nedovoljne ishrane. Uz ranije „bistre“ ,proizvode se praškasta i kristalinična đubriva.Bez obzira na poboljšana svojstva đubriva, folijarna prihrana i dalje ostaje dopunska ishrana bilja koja se primjenjuje uz osnovnu prihranu putem zemljišta . Ona brzo i kvalitetno uklanja manjak pojedinog hraniva uzrokovanog lošom prihranom zemljišta kao što su pojave antagonizma između elemenata, fiksacija ili ispiranje hraniva.Uloga i sastav folijarnih gnojiva:-sprečavaju ili leče nedostatak pojedinačnog hraniva najčešće Ca, Mg i mikroelemenata: Fe, B, Cu, Mn, Mo, Zn Sadrže jedan mikroelement ili više njih u smesi ili suđubrivu dodani i makro elementi.Primeri formulacije folijarnih đubriva sa elementima:

visoko koncentrirana pojedi – načna mikrođubriva: 6% Fe, 11% B
smesa elemenata za grupu kultura sa posebnim potre – bama: S+Mn+B+Cu+Zn+Fe(za kupusnjače)
za pospešivanje cvetanja i kvalitetnije plodove : 40% MgO++7%P₂O₅+B 3%+Zn 10%
za brzi generativni porast – 7% N:17 % P₂O₅:22% K₂O+ 3% MgO

Biođubriva Najnovija grupa đubriva koja se popularno zovu „ biljni stimulatori“, a mogu se primeniti i folijarno i fertirigacijom. Glavni izvori za biođubriva su mikroorganizmi – bakterije,gljive i alge te prirodni biljni ekstrakti. Moglo bi se reći da su ova đubriva „oplemenjivači „ procesa u biljci jer ih pojačavaju, ubrzavaju i poboljšavaju i da su aktivatori zemljišta i njegove plodnosti. 1.Đubriva sa aminokiselinama Princip : Dodavanjem L-aminokiselina biljci koje inače stvara i koristi u sintezi proteina i drugim procesima biljka se čuva da bi lakše prebrodila nepovoljne uticaje (štedi energiju). Efekt: ublažavanje šteta nastalih stresnim abiotskim uslovima: mraza, visokih temperatura, tuče,suše i nedovoljne osvetljenosti ili bolja priprema biljke na loše uslove Proizvodi sa biljnim aminokiselinama:

đubriva sa biljnim aminokiselinama
đubriva sa mikroelementima i aminokiselinama
đubriva sa elementima, aminokiselinama i huminskim kiselinama

Huminske kiseline omogućuju bolje usvajanje hraniva i aktiviraju mikroorganizme u zemljištu i koren „bolje radi“. 2. Mikrobiološka đubriva Glavna razlika naspram ostalih organskih i mineralnih đubriva je u tome da su „živa“. Sadrže iza brane i ispi tane sojeve mikroorganizama iz tla – bakterije, gljive ili modro-zelene alge. Ti korisni mikroorganizmi su „uzeti iz prirode“, ali su proizvedeni kao čiste kulture u laboratorijskim uslovi ma za mikrobiološka đubriva. Princip: Unošenjem (inokulacijom) ovih đubriva, u tlo se ne unose hraniva za ishranu biljke. Ona će se radom „đubriva od mikroorganizma“ oslobo – diti u oblik koji će poboljšati snabdevanje biljke elementima npr. N,P,K,Fe,S. Svojim delovanjem mikro biološko đubrivo će podstaknuti rast korenovog sistema i povoljno uticati na druge procese u biljci i tlu. U poljoprivredi je najrasprostranjenija mikrobiološka prihrana unošenjem bakterije roda Rhizobium i Bradyrhizobium na većinom ratarske kulture iz porodice leguminoza. Ovde se koristi simbiotsko udruživanje tzv. kvržičnih bakterija koje žive na korenu i obezbeđuju leguminozama azot vežući ga iz vazduha. Mikorizna đubriva U novije vreme proizvode se mikrobiološka đubriva gde se za poboljšanje proizvodnje koristi mikoriza ili simbioza gljiva i korena biljaka. Ovde uzajamni korisni odnos dva organizma nije vezan samo na leguminoze već je moguć za sve kulture. Princip: Mikorizne gljive se povezuju s korenovim dlačicama i iz njih crpe hranu (zalihe ugljeno hidrata), a zauzvrat svojim delatnošću pomažu biljci u:

lakšem primanju hraniva i vode uz jačanje korenovog sastava – dublji koren,masa korena veća i do 90%
jačanju otpornosti na nepovoljne uslove u zemljištu – npr. na sušu, zaslanjenost zemljišta
zaštiti od uzročnika bolesti – ograničavaju rast napadajući druge štetne gljive i bakterije iz zemljišta (npr. Pythium, Rhizoctonia, Sclerotinia, Fusarium, Verticillium) pa neke od njih možemo svrstati i među biofungicide.

Primenjuju se i đubriva sa mikoriznim gljivama kao vrste Trichoderma asperellum određenog soja. Primjenjuju se unošenjem u zemljište nakon berbe ili 10-tak dana pre setve/sadnje, tretiranjem semena (najčešće ratarskih kultura) i potapanjem reznica i presadnica u rastvor preparata. Đubriva sa „sumpornim bakterijama „ Princip: Unošenjem u zemljište Thiobacillus thiooxidans ili T.ferooxidans, bakterija koje poboljšavaju oksidaciju sumpora u zemljištu , povećava se kiselost – proizvodi se sumporna kiselina. Njihova uloga je jako važna u alkalnim i karbonatnim zemljištima jer poboljšavaju upijanje fosfora, K, Ca, Mn, Mg i neposredno deluju protiv kloroze (nedostatka Fe). Aktivnošću ovih bakterija posredno se poboljšava kondicija biljke i plodnost zemljišta . Proizvodi sa algama Đubriva sa algama sadrže spojeve ekstrahirane iz morskih algi. Preparati sadrže hormone rasta auksine i citokinine koji pojačavaju razvoj korena , a za bolje upijanje vode i hraniva dodaju se i druge materije (npr.vitamini). 3. Ostala organska đubriva biljnog i neživotinjskog porekla Svakim danom „niču“ nove vrste biođubriva , poboljšane sa nekim prirodnim sastojkom, u novim kombinacijama. Fermentirani proizvodi sa biljnim ekstraktima i bakterijama mlečno-kiselog vrenja, fotosintetskom bakterijom i kvascima takođe su novija đubriva . Mnogi proizvođači smatraju da biođubriva „niti štete niti koriste“. Ispitivanja u proizvodnji nekih kultura kod nas su pokazala pozitivne rezultate u prinosu i kvalitetu povrća,voća i drugih poljoprivrednih proizvoda. Osim toga ova đubriva su velika otkrića u doba kada nastojimo ponovo uspostaviti prirodnu ravnote žu i sprečiti buduće štete u našoj okolini . Mineralna đubriva sa kontroliranim otpuštanjem hraniva U smislu ishrane bilja ova đubriva su najuspešnija.Ona biljci osigu- ravaju brzu, stalno iste količine i dugotrajno snabdevanje hranivima koja se uz to potpuno iskorištavaju. Princip delovanja: Đubrivo je u obliku malih granula koje su oblo- žene košuljicom od biljnih smola koja propušta vodu iz zemljišta ili supstrata u granulu i dolazi do otapanja hraniva. Porastom osmotskog pritiska, uz toplo zemljište , hraniva se luče u zonu korena i biljka ih kontinuirano usvaja. Sporootpuštajuća đubriva dolaze u različitim formulacijama i sa različitom debljinom košuljice prilagođene potrebi kulture. O debljini omotača zavisi dužina delovanja đubriva, a ono može biti 3-4, 5-6, 8-9 pa i 12-14 meseci.

Na tržištu postoji i nova formulacija sporootpuštajućeg azota. Azot je u posebno patentiranom UREA obliku (sadrži 10-tak derivata UREA-e) i može se primenjivati folijarno i putem zemljišta . U listu azot deluje 2 meseca, a u tzemljištu 3 meseca. Ovakvim kontinuiranim otpuštanjem azota nema gubitaka isparavanjem i ispiranjem. Zaključak o đubrivima: Industrija proizvodi šarolik asortiman đubriva za specijalnu namenu i višenamenska đubriva. Svaki novi proizvod sadrži poboljšanu formulaciju, kombinaciju sastojaka ili ima novi mehanizam usvajanja za ishranu i odbranu biljke. Kad savetujemo povrtare o đubrenju, uvek žele nešto novo probati, ali neizbežno pitanje na kraju je: “Koliko to košta?“ Tada se vraćamo na princip precizne prihrane gde se mora znati „čega ima u zemljištu “, koliko hrane treba i koliko iznosi iz zemljišta određena kultura. Nakon izračunavanja količine hraniva za očekivani prinos izabiru se đubriva. Njihova vriednost zavisi od učinka. Specijalna đubriva sa većom količinom i boljom kombinacijom lakopristupačnih elemenata su skuplja. Cenu opravdavaju druge prednosti : potpuno su iskoristiva, rezultat đubrenja je brzo vidljiv i istovremeno povoljno utiču na plodnost zemljišta, zdravlje biljke i štite životnu sredinu.

Valentina Aleksić, dipl.ing. melioracija i voda