- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 11 godine ranije by Cvetković Srđan.
-
AutorČlanci
-
28.10.2013 u 15:03 #513358Cvetković SrđanUčesnik
Ozime sorte stočnog graška i grahorice klijaju i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi od 4 do 5ºC i poseduju izvrsnu otpornost na niske temperature tokom zimskog perioda. Bez oštećenja podnose golomrazicu od -17ºC, a pod snežnim pokrivačem i znatno nižu temperaturu. Optimalna temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je od 12 do 16ºC.Ukoliko se ozimi stočni grašak i ozima grahorica koriste za zelenu krmu, treba ih kositi u doba punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna. U slučaju da se grašak i grahorica seju združeno sa strnim žitima, a namenjeni su proizvodnji sena, kosidbu treba obaviti pre klasanja tritikalea ili ječma, jer osje ovih strnina negativno utiče na kvalitet sena.Najbolji rezultat postiže se pripremanjem senaže od ovih biljnih vrsta polovinom maja meseca, kada su grašak i grahorica u fazi punog cvetanja – početka formiranja mahuna, bez obzira na fazu razvoja potpornog useva.Ozime sorte stočnog graška postižu stabilne prinose od 45 t/ha do 55 t/ha zelene krme, odnosno između 9 t/ha i 11 t/ha sena, uz oko 20% sirovih proteina u suvoj materiji krme. Prinosi zelene krme ozimih sorti grahorice kreću se od 35 t/ha do 45 t/ha zelene krme i od 7 t/ha do 9 t/ha sena, sa više od 21% sirovih proteina u suvoj materiji.Ukoliko se kosidba ozimog graška ili grahorice obavi u optimalnom roku, pri prosečnim agroekološkim uslovima Srbije, na istoj parceli moguće je proizvesti još 60 t/ha zelene krme dobijene od sudanske trave ili sirka. Tako se može u toku godine može dobiti prinos od oko 120 tona zelene krme. Ovako se smanjuju troškovi ishrane u stočarstvu, a u izuzetno sušnim godinama može presudno uticati na stabilnost proizvodnje stočne hrane.
Srđan Cvetković, dipl.ing.poljoprivrede
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.