Leska se na osnovu odgovarajućih ekoloških uslova može gajiti u zasadima, sa ciljem produkcije ploda, koji se zove lešnik.Gaji se kao grm, a može i kao stablašica. Dobro uspeva i na većim nadmorskim visinama.
Zemljište treba biti takvo da obezbeđuje ravnomerno razvijanje korenovog sistema, odnosno pošto leska ima plitak koren (40-80cm), najbolje joj odgovaraju srednje teška zemljišta, bogata krečom. Suviše laka zemljišta, siromašna hranljivim materijama, osetno utiču na smanjenje prinosa. Leska ne podnosi ni močvarna zemljišta, ni zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda. Može se gajiti i na podzolastim zemljištima. Najbolje rezultate daje na dubokim, strukturnim i propusnim zemljištima.
Najveće potrebe za vodom su u fazi intenzivnog porasta mladara i plodova, tokom maja i juna meseca. U tom periodu često su i prisutne padavine. Veoma je važno da su padavine pravilno raspoređene po mesecima. Nedostatak vode se odražava nepovoljno, tako što plodovi otpadaju, nedovoljno je formiranje jezgra, krupnoća nije odgovarajuća sortimentu, kvalitet plodova se smanjuje, a može se odražavati i na biljni porast. Na nedostatak vode sve sorte su različito otporne, što zavisi i od zemljišta, kao i mera nege i održavanja.
Vetrovi jačeg intenziteta su nepoželjni, ali kao blagi u fazi cvetanja su povoljni, zbog raznošenja polena i oprašivanja, bolje oplodnje.
Leska je heliofit. Treba je gajiti na osunčanim položajima, zato što u uslovima zasene slabije obrazuje cvetne pupoljke, pa je i rodnost neredovna i slabija. Ukoliko svetlost nedostaje kruna se izdužuje i raste na gore. Osvetljenost se može regulisati izborom sadnje, odnosno brojem stabala po hektaru.
Leska je otpornija na niske temperature od većine voćnih vrsta. Razlog tome je što se oplodnja vrši u “zatvorenom ženskom pupoljku”. Leska cveta rano, ali nakon oprašivanja, oplođena jajna ćelija ostaje u stanju mirovanja sve do sredine maja meseca kada plodići započinju intenzivan porast. Problemi mogu jedino nastati ako se u vreme punog cvetanja pojave dosta niže temperature od odgovarajućih. Najbolje uspevaju sorte koje vegetaciju počinju kasnije, kada je vreme toplije.
Tokom proizvodnje lešnika, štetno a sa posledicama različitog intenziteta, ako se pojavi deluje i grad.
Bez obzira što se leska dosta dobro prilagođava raznim klimatskim uslovima, o svim ekološkim uslovima treba voditi računa prilikom proizvodnje lešnika.
Ljiljana Gvozdić dipl.ing.polj.
Gvozdić Ljiljana
Gvozdić Ljiljana