Gajenje grahorice

Grahorica je krmna biljka koja se dugo vremena uspešno gaji na našim prostorima i koja je i zuzetno dobro prilagođena na klimatske i zemljišne uslove sevsrnog dela Kosmeta ali se do sada gaila na vrlo skromnim površinama. Zahvaljujući simbiozi sa azatofiksatorima,grahorica kao i druge mahunarke nakon žetve ostavlja zemljište obogaćeno ovim elementom neophodnim za život svake biljke. Setva u gustom sklopu i brz početni porast onemogućavaju razvoj korova dok korenov sistem grahorice utiče da zemljište ostaje plodno,čisto i sa povoljnim strukturnim vodno-vazdušnim osobinama. Iz bioloških razloga treba izbegavati monokulturu i setvu grahorice nakon drugih jednogodišnjih i višegodišnjih mahunarki. Osnovna i predsetvena obrada za grahoricu istovetna je obrada za pšenicu. Poželjno je da se osnovna obrada obavi tokom rane jeseni kako bi bilo dovoljno vremana za kvalitetnu predsetvenu pripremu posebno kada se radi o ozimoj grahorici koju treba ovih dana sejati (čim vremenski uslovi dozvole). Setveni sloj zemljišta treba da je dobro usitnjen i poravnat čime se obezbeđuje kvalitetnije izvedena kosidba. Đubrenje se primenjuje pri osnovnoj obradi ili predsetveno i zavisi od obezbeđenosti zemljišta i zahteva biljaka. Azot može da se izostavi ili da se primeni u manjoj dozi jer njegov višak dovodi do produžene vegetacije, kasnog i nejednakog sazrevanja i jačeg napada štetočina i bolesti. Ozime sorte grahorice u našim agroekološkim uslovima treba sejati tokom oktobra dok se jare sorte grahorice seju u trćoj dekadi februara do sredine marta meseca. Setva grahorice se izvodi žitnim sejalicama i pri međurednom razmaku 12,5sm. Kod nas se još uvek seje ručno (omaške) zbog setve na malim parcelama ali i zbog nedostatka žitnih sejalica. Grahorica se može sejati kao čist usev ili u smeši sa nekom od strnih žitarica koja služi kao potporni usev i ugljenohidratna komponenta. Obično se seje u količini od 100-120 kgr/ha.Ukoliko se gaji u združenoj setvi sa strininama količinu treba umanjiti za 25-30% i dodati oko 25-35 kgr semena strnine. Nakon setve obavezno je valjanje radi boljeg kontakta između semena i zemljišta i ravnomernog nicanja kao i dospevanja za kosidbu. Kosidbu ozimih i jarih sorti grahirice treba obaviti tokom punog cvetanja i prilikom pojave prvih mahuna ili u slučaju združene setve pred sam početak klasanja ili metličanja strnina. Usev namenjen spravljenju senaže kosi se nalivanjem prvih mahuna i uz nastojanje da se gubitak lista svede na minimum. Setva silažnog kukuruza nakon kosidbe grahorice donosi visoke i kvalitetne prinose zelene mase, dok hibridi grupe zrenja 200 i 300 postižu redovan prinos zrna.

Zoran Milosavljević