Korovi u povrću

Među faktorima koji doprinose smanjenju prinosa i pogoršanju kvaliteta biljnih proizvoda korovi zauzimaju značajno mesto. Prema mnogim podacima štete od korova su mnogo veće nego od prouzrokovača bolesti i štetočina zajedno. Osim toga, količina utrošenih herbicida u svetu, alio i kod nas, daleko je veća od potrošnje ostalih sredstava za zaštitu bilja pojedinačno.
Štete koje korovi nanose poljoprivrednoj proizvodnji su brojne i raznovrsne. U cilju smanjenja zakorovljenosti obradivih površina razvijene su različite metode borbe protiv korova. Preventivne mere se izvode van obradivih površina i imaju za cilj sprečavanje njihove zakorovljenosti. To su setva čistog semena, pravilan postupak sa biljnim ostacima, odgovarajuća priprema stajnjaka, održavanje mašina i objekata za poljoprivrednu proizvodnju u čistom stanju, uništavanje korova na nepoljoprivrednim površinama. Direktne mere se izvode na obradivim površinama i podrazumevaju upotrebu agrotehničkih, fizičkih, bioloških i hemijskih mera.
Korovi su najveća smetnja povrtarskim usevima u pogledu korišćenja hranljivih materija, svetlosti, vlage i toplote. Oni su vrlo često domaćini prouzrokovača mnogih bolesti u prvome redu virusa i mikoplazma. Zakorovljene parcele su i izvor brojnih štetočina: žičnjaka, grčica, sovica, biljnih vaši, grinja….
Prednost u suzbijanju korova u usevu povrća treba dati pravilnim i na vreme izvedenim agrotehničkim merama. Međutim, ove mere su vezane za mnoge ograničavajuće faktore, meteorološke uslove i stanje zemljišta, na koje se ne može uticati. U slučaju izostavljanja nekih agrotehničkih mera ili njihove neblagovremene primene koriste se herbicidi.
Na ispoljavanje visokog stepena efikasnosti herbicida veliki uticaj imaju faktori spoljašnje sredine, osobine zemljišta i faza rasta useva. Pre upotrebe herbicida u povrtarskim usevima treba voditi računa o vremenskim prilikama pre i posle tretmana. Upotreba zemljišnih herbicida je vezana za stanje vlažnosti zemljišta. Primena herbicida na suvim zemljištima ima mali efekat, jer aktivna materija herbicida ostaje na površini zemljišta i ne deluje na korovske biljke u fazi klijanja i nicanja. Primena nekih folijarnih translokacionih herbicida, selektivnih prema širokolisnim kulturama, ne preporučuje se u uslovima suše, jer gajene biljke u takvim uslovima stresa ne mogu da razgrade herbicid do bezopasnih komponenti.
Prevelika vlažnost zemljišta ili obilne padavine posle primene nekih herbicida mogu izazvati nepovoljan efekat delujući fitotoksično na klijance gajenih biljaka.
Takođe mnogi herbicidi ako se primene na peskovitom i propusnom zemljištu brzo se ispiraju u zonu korena gajene biljke delujući fitotoksično. Visok sadržaj humusa i gline u zemljištu isključuje iz upotrebe većinu herbicida dozvoljenih u usevu povrća, jer čestice gline i organskih koloida imaju veliku moć adsorpcije herbicida pri čemu se oni dugo zadržavaju u zemljištu.
Neki herbicidi koji se primenjuju u povrću imaju negativan uticaj na naredni usev, zbog ograničenja u plodoredu. Tu spadaju Fusilade super, Pivot 100 E. Herbicid Treflan EC-48 ne treba koristiti u povrću čiji se podzemni delovi koriste u ishrani zbog visokih ostataka. Poznavanje biologije i ekologije gajenih biljaka i način njihovog gajenja, je od velikog značaja pri primeni herbicida za suzbijanje korova u povrću.
Suzbijanje korova u usevu povrća primenom herbicida je svakako značajna mera u cilju smanjenja njihove brojnosti ispod ekonomskog praga štetnosti. Ova mera je često onemogućena ili ograničena zbog specifičnosti faktora spoljne sredine, osobina zemljišta i karakteristika herbicida, ali i malog broja herbicida koji imaju dozvolu za primenu u povrtarskim usevima. Zbog toga prednost u suzbijanju korova u povrtarstvu treba dati navedenim preventivnim merama, kao i pravilno i na vreme izvedenim agrotehničim merama.

Ljubiša Đorđević, dipl.ing.