Mikroklima u objektima za krave

Uz časne izuzetke, koji bi vremenom trebali da postanu pravilo i primer dobre prakse, naši proizvođači uglavnom krave drže u vezanom sistemu. Ako se tome doda i malo ekonomsko dvorište i nedostatak prostora a i loša navika naših proizvođača da vrlo teško donose odluku da bar naprave neki ispust, onda ne preostaje ništa drugo nego da se pored ishrane i smeštaju krava posveti neophodna pažnja kako bi one maksimalno ispoljile svoj genetski potencijal. Mali broj grla i vezani sistem podrazumevaju i mužu u kantu što podrazumeva veću izloženost mleka štalskim mirisima prilikom manipulacije sa njim. To je još razlog više da se mikroklimi u štali posveti neophodna pažnja. Kada govorimo o mikroklimi, onda pre svega mislimo na temperaturu, vlažnost i sastav vazduha.

Temperatura vazduha Goveda predstavljaju vrstu stoke koja lakše podnosi niske nego visoke temperature. Širi interval konfora, zavisno od kategorije, iznosi od 0 do 26oC a optimalni – najpovoljniji – od 12 do 16oC. Konkretno, za muzne krave najpovoljnija temperatura vazduha u objektu je u intervalu od 4 do 15OC. Sa padom temperature ispod 4oC dolazi do smanjenja mlečnosti jer se deo energije iz hrane troši prvenstveno na zagrevanje organizma. Sa povećanjem temperature iznad 20oC krave najpre reaguju smanjenjem apetita a to za posledicu ima pad mlečnosti. Za svaki stepen povećanja temperature vazduha iznad 24 stepena smanjuje se konzumiranje suve materije hrane za oko 2,8 %. Osetnije smanjenje mlečnosti dolazi sa povećanjem temperature vazduha iznad 27oC. Ako usled loše ventilacije pri ovoj temperaturi, vlažnost vazduha dostigne 80 % ili kod zbira oba ova parametra od 107, krave već ispoljavaju znakove toplotnog stresa. U takvoj situaciji kravama treba obezbediti svežu vodu za piće po volji i na bilo koji način pojačati ventilaciju staje.

Relativna vlažnost vazduha Interval poželjne vlažnosti vazduha u stajama za goveda je 60 – 80 %. Smanjenjem relativne vlažnosti vazduha u staji ima za posledicu otežano disanje stoke i pad apetita. Posledica toga je i manja proizvodnja. Obrnuta situacija – povećanje relativne vlažnosti vazduha – pogoduje pojavi bolesti. Ako se uzme u obzir podatak da krava telesne mase od 500 kilograma izluči za jedan sat oko 300 grama vodene pare, onda je jasno da i provetravanje staje treba itekako ozbiljno shvatiti kako bi se relativna vlažnost vazduha zadržala na zadovoljavajućem nivou i izbegla napred navedena situacija da grla dodju u stanje toplotnog stresa.

Sastav vazduha Goveda, kao krupni preživari, imaju velike potrebe za „čistim vazduhom“. I ona disanjem troše kiseonik a proizvode ugljen-dioksid. Krava telesne mase od 500 kilograma za sat vremena disanjem „proizvede“ 160 litara ugljen-dioksida. Sa većom specifičnom težinom od vazduha, on se nakuplja blizu poda. Ako se zna da goveda prosečno provode oko 50 % vremena u ležanju onda nije teško zaključiti da tih 50 % vremena pri ležanju dišu u zoni sa povećanom koncentracijom ugljen-dioksida. U istoj zoni, neposredno iznad poda, nakuplja se i vodonik-sulfid sa svijim jakim neprijatnim mirisom. Ovome treba dodati i amonijak koji „kompletira“ sastav stajskog vazduha a koji se, za razliku od napred navedena dva gasa, nalazi u gornjim slojevima vazduha u objektu. U uslovima velike koncentracije štetnih gasova u objektu, stoka je uznemirena što ispoljava češćim ležanjem i ustajanjem, ponekad deluje apatični i smanjuje konzumiranje hrane. Kada se sve ovo sabere i uzme u obzir, nameće se potreba obezbeđenja dobre, pre svega prirodne ventilacije objekta. To se obezbeđuje dovoljnim brojem prirodnih otvora za ventilaciju ( prozori i vrata ) a još bolje je ako postoji i dobra vertikalna ventilacija. Svi ti otvori, ako ih ima dovoljno, mogu da omoguće 6 do 7 kompletnih izmena vazduha za sat vremena. U slučajevima kada prirodna ventilacija nije dovoljna nameće se potreba za ugradnjom ventilatora i obezbeđenjem veštačke ventilacije.

Zoran Nikolić, dipl.ing.