Suzbijanje varoe mravljom kiselinom

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #513229
    Nikolić Zoran
    Učesnik

      Od evidentiranja varoe kao parazita pčele, do danas, korišćeno je mnogo, pre svega hemijskih sredstava, za njeno suzbijanje. U početku se radilo sa dosta jakim dozama da bi se što pre suzbila varoa. Nijedno od tih sredstava nije moglo da je u potpunosti uništi već se njihovom primenom broj parazita u pčelinjem društvu smanjivao do neke podnošljive zastupljenosti. Dugotrajna upotreba tih sredstava pokazala se kao mač sa dve oštrice. Na jednoj strani varoa je postepeno uspela da se prilagodi na primenjivana sredstva, stvarajući rezistentnost ( otpornost ) na ista, pokazujući sve manju osetljivost na njih. S druge strane pojavio se i problem prisustva rezidua ( ostataka ) tih, u pojedinim slučajevima po ljudsko zdravlje opasnih sredstava, u medu i drugim pčelinjim proizvodima. Ovo postaje sve veći problem u vremenu kada iz Evrope stižu sve oštrija upozorenja o kvalitetu pčelinjih proizvoda u cilju očuvanja zdravlja potrošača. Ta dva problema nametnula su potrebu iznalaženja novih rešenja i upotrebu novih sredstava u borbi protiv varoe. Iz te grupe sredstava širu primenu u praksi našle su organske kiseline: mravlja, mlečna i oksalna.
      Za suzbijanje varoe treba koristiti 60 % -nu mravlju kiselinu. Jedan od načina njene primene je da se ista špricom nanese na kuhinjsku ( truleks ) krpu a da se ova stavi preko ramova plodišta ili na podnjaču. Kod njene primene treba obratiti pažnju na nekoliko momenata: – Strogo poštovati dozu od 2 ml po ulici zaposednutoj pčelama ako se truleks krpa natopljena kiselinom dodaje preko satonoša ili 3 ml po ulici ako se dodaje na podnjaču. Manja doza od propisane smanjuje efekat upotrebe a veća doza može da izazove bežanje pčela iz košnice pa i uginuće matice. – Potrebno je pre neposredne upotrebe kiselinu rashladiti u frižideru kako bi se izbeglo njeno naglo isparavanje pri dodavanju u košnicu i izazivanje napred navedenih neželjenih posledica. – Optimalna spoljna temperatura vazduha za primenu mravlje kiseline je u intervalu 18 do 28o C. Za vreme vrelih letnjih dana preporučuje se njena primena noću. – Pri radu sa kiselinom strogo poštovati mere zaštite. Ruke treba zaštititi rukavicama i raditi sa zaštitnom maskom sa filterom ili pak sa zaštitnim naočarama i dvostrugom gazom preko usta i nosa. Ove mere treba poštovati jer se ipak radi sa relativno opasnim sredstvom čija nestručna primena može da izazove neželjene posledice po ljudsko zdravlje. – Ovakav tretman treba ponoviti još dva puta u razmaku od po 3 dana, ne vadeći truleks krpu iz košnice,. već se samo određena doza kiseline špricom nanosi na ranije postavljenu krpu. – Kalendarski gledano upotrebljava se od jula pa do septembra meseca stim što je septembar krajnji rok da se uradi ono što je propušteno ranije. U prodaji se može naći mravlja kiseline i neke druge koncentracije ( 85 % ). U tom slučaju se destilovanom vodom njena koncentracija svodi na 60% . Pri mešanju kiseline i vode treba obavezno zapamtiti de se nikako ne sipa voda u kiselinu ( VUK ), već obrnuto kiselina u vodu. Za one koji to ne znaju i ne umeju sami da urade, najbolje bi bilo da se obrate stručnim licima ( u nekoj od humanih apoteka ) ili u nekoj laboratoriji.

      Nikolić Zoran dipl.ing.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.