Zaštita paprike

Naš narod kaže „Bolje sprečiti nego lečiti“. Kao i za zdravlje čoveka, ključna za zdravlje biljaka jeste PREVENCIJA. Da bi obezbedili dobar početak proizvodnje paprike, treba sejati isključivo zdravo seme. Početi sezonu zdravim semenom i/ili rasadom od ključne je važnosti jer se štetni organizmi mogu prenositi zaraženim semenom (bakteriozna pegavost) ili rasadom (mnogi štetni insekti).
Koje su to preventivne mere?
Deklarisan semenski materijal. Prva i vrlo bitna mera je upotreba deklarisanog i dezinfikovanog semena. Korišćenje sopstvenog ili nedeklarisanog semena čiju dezinfekciju radimo sami uvek je praćeno velikim rizikom. Naime, potapanjem semena u rastvor masne sode, natrijum trifosfata inaktiviramo patogene na površini semena. Unutrašnje infekcije na ovaj način ne možemo lečiti. Ako seme izlažemo toplom vazduhu, ili potapamo u toplu vodu, rizikujemo gubitak klijavosti. Efikasnost ovih mera umnogome zavisi od stepena infekcije semena. Možemo reći da je prvi korak u prevenciji upotreba deklarisanog semena poznatog proizvođača. Setva isključivo sertifikovanog i testiranog semena je ključna faza u sistemu bioloških integralnih mera zaštite paprike, i predstavlja temelj bilo kog programa zaštite za uspešnu proizvodnju paprike. Nesertifikovano seme može sadržati viruse ili druge patogene koji mogu prouzrokovati probleme tokom sezone. Sertifikovano seme mora da ispoštuje fitosanitarne standarde ustanovljene od strane međunarodne industrije za trgovinu semenom. Ovi standardi smanjuju mogućnost unošenja prouzrokovača bolesti ili mikroorganizama na semenu. Zdravo seme znači da ima fitosanitarni sertifikat. Obezbediti setvu isključivo semena čistog od korova. Jer istorijski gledano, semenski usev bio je glavni izvor unošenja novih korova u poljoprivredi. Štaviše, seme korova nađeno na semenskom usevu često uključuje vrste koje je teško suzbijati. U slučaju proizvodnje paprike isključivo iz gotovog rasada, pobrinuti se da zemljište iz rasada bude sterilisano da bi se sprečilo unošenje prouzrokovača bolesti i korova.
Preventivne mere u proizvodnji rasada. U toku proizvodnje rasada sve atipične biljke treba uklanjati. Tokom mera nege, ne prelaziti iz leje u leju bez prethodnog pranja ruku sapunom. Koristiti gotove supstrate ili periodično raditi dezinfekciju zemljišta, odnosno menjati zemljište u lejama za proizvodnju rasada. Posebnu pažnju obratiti na provetravanje leja, za vreme oblačnih perioda sa visokom relativnom vlažnošću vazduha. Tada najčešće dolazi do masovne pojave poleganja rasada. Zalivanje mora biti umereno, a sama biljka treba da što kraći period bude vlažna. Sprečiti zadražavanje vode na leji.
Poštovanje plodoreda. Drugi bitan faktor uspešne proizvodnje paprike je poštovanje plodoreda, jer monokulturu paprika ne podnosi. Ako se gaji u monokulturi, t.j. posle biljaka koje imaju iste patogene (paradajz, krastavac, suncokret, uljana repica, soja…) češće dolazi do pojave zelenog ili fuzarioznog uvenuća, plamenjače paprike. Takođe, neki virusi se prenose zaraženim žetvenim ostacima. Vremenska rotacija (plodosmena) Takođe papriku ne treba gajiti na poljima na kojima je gajena prethodne godine. Plodosmenu (vreme u godinama) treba povećati što je više moguće. Preporučuje se plodored od najmanje tri godine. Vremenski duže rotacije korisne su za smanjenje intenziteta bolesti, suzbijanje insekata i korova, poboljšanje karakteristika kvaliteta zemljišta i biodiverziteta u zemljištu. Dugoročne rotacije spadaju u najefikasnije agrotehničke mere suzbijanja štetnih organizama. Primer za trogodišnji plodored je paprika-pasulj-grašak-paprika. Prostorna rotacija (poljosmena). Prostorna udaljenost između trenutnog i prethodnog useva paprike može imati uticaja na kompleks štetnih organizama. Uzimanje u obzir prostorne dinamike i obrazaca migracije štetnih organizama prilikom određivanja mesta za usev može da pomogne da se ograniči napad štetnih organizama. Uopšte, što je veća udaljenost između trenutnog i prethodnog useva, to je bolje. Na primer, kukuruzni plamenacn prezimljava u stabljikama kukuruza iz prošlogodišnjeg useva kukuruza ili u stabljikama prošlogodišnjeg useva paprike. Zato je važno ukloniti ili isitniti ostatke kukuruza i ne saditi papriku u okolini prošlogodišnjih useva kukuruza ili paprike da bi se smanjio napad kukuruznog plamenca kada se pojavi i započne let ka sledećem usevu domaćinu. Mapiranje polja. Mere suzbijanja štetnih organizama i proizvodnja nalaze se pod uticajem prethodnog useva i istorijata plodoreda. Proizvođači mogu uspešnije obavljati zaštitu čuvanjem poljskih podataka o istorijatu useva, populacijama patogena i merama suzbijanja. Sisteme mapiranja polja treba koristiti za obeležavanje mogućih problema u polju. Na primer, ako je u polju bilo problema sa štetnim organizmima koji se prenose zemljištem, rotirajte usev sa usevom koji nije domaćin tih štetnih organizama da bi smanjili njihovu populaciju. Problematični štetni organizmi koje treba uzeti u obzir su:
– Insekti (kao što su vaši i kukuruzni plamenac)
– Oboljenja (korenove nematode, pegavost, plamenjača, bakteriozna pegavost, virus bronzavosti paradajza i neperzistentni virusi kao što su virus mozaika krastavca i Y virus krompira)
– Korovi kao što su štir, pepeljuga, tušt, velebilje, muhar, proso, dvornik.

Đorđević Ljubiša, dipl.ing.