Preventivne mere-značajne za redukaciju bolesti i štetočina u proizvodnji š,m,k

reventivne mere su značajne jer mogu redukovati pojavu bolesti i štetočina u proizvodnji šljive,maline i kupine a to su:pravilan izbor parcele,zdrav sadni materijal,izbor sortimenta,izolacioni prostor,uništavanje starih zasada kao izvor zaraze,uništavanje korova na ruderalnim staništima.Posebna pažnja mora se posvetiti pravilnom izboru parcele jer od toga zavisi budućnost i perspektivnost zasada.Voćne zasade ne treba podizati na svežim krčevinama,jer zemljište može biti zaraženo prouzrokovačima gljivičnih i bakterijski oboljenja.Ako se za podizanje zasada koriste parcele koje su dugo bile zaledinjene,ili su u blizini šuma obavezno proveriti prisustvo grčica,gundelja i rizomskih korova.Parcele gde je visok nivo podzemnih voda i gde dolazi do povremenog zabaravanja takodje izbegavati za podizanje višegodišnjih zasada jer uslovljavaju pojavu truležnica korena i korenovog vrata.Posebnu pažnju treba obratiti kod izbora parcele za malinu,jer ona je izuzetno zahtevna voćna vrsta u pogledu zemljišta i ekspozicije.Prilikom zasnivanja malinjaka ne smeju se koristiti parcele na kojima je prethodno gajena jagoda,paprika,paradajz i druge biljke koje imaju zajedničkog domaćina za gljive Verticillium spp,Phytophtora sp.Treba napomeniti da ni najbolja agrotehnika ne može nadoknaditi nedostatke nepogodnih zemljišta.Zdrav sadni materijal značajan je jer bez zdravog i sortno čistog materijala nema uspešne voćarske proizvodnje.Od njega direktno zavisi koliko dugo i kakav prinos će donositi zasadi uz adekvatnu agrotehniku i zaštitu jer ne sme se zaboraviti da se radi o višegodišnjim zasadima i da greške napravljene u izboru sadnog materijala dovode do njihovog prevremenog krčenja.Zdravim sadnim metrijalom se sprečava širenje najopasnijih bolesti i štetočina u višegodišnjim zasadima.Izbor sortimenta značajan;prilikom izbora sortimenta neophodno je sagledati kompletnu fitosanitarnu situaciju šireg lokaliteta i utvrditi pojavu i masovnost najznačajnih bolesti i štetočina.Npr.kod šljive gde je rasprostranjenost virusa šarke šljive uslovljava da se najkvalitetnija sorta požegača više i ne sadi ,dok se gajenje nekih drugih sorata dovodi u pitanje.(čačanska rodna i dr.)Sadnja tolerantnih i otpornih sorata se nameće kao jedino rešenje dok se ne preduzmu neke druge mere koje su dosta skupe i traže veliko angažovanje znanja i fizičkog rada (krčenje zaraženih zasada i kompletno čišćenje terena).Izolacioni prostor-ako postoji mogućnost prilikom podizanja višegodišnjih zasada obavezno koristiti izolacioni prostor i na taj način zaštititi podignuti zasad.Uništavanje starih zasada koji mogu biti izvor zaraze-sve stare napuštene zasade treba sistematski iskrčiti kao i obale i vrzine jer su direktni izvor zaraze pojedinih bolesti i štetočina.Uništavanje korova na ruderalnim staništima neophodno je mera ;mehanički (košenjem) ili primenom odgovarajućih herbicida jer mogu biti staništa za mnoge bolesti i štetočine.

Dipl.ing.Vesna Janković