Zarazna šepavost ovaca

Predstavlja oboljenje koje se redovno pojavljuje u nekim ovčarskim reonima nanoseći pri tom ogromne materijalne štete. Infekcija obično zahvata veliki broj ovaca u stadu (preko 30 %( i nikada se ne zadržava samo u jednom stadu, već se širi i zahvata čitave reone.
Uzrok oboljenja: Uzrok zarazne šepavosti nije još potpuno objašnjen. Preovladava mišljenje da tručležni i zapaljivi procesi na papcima nastaju kao posledica delovanja različitih bakterija koje su u prirodi veoma rasprostranjene. Njihovo štetno delovanje omogućeno je prethodnom povredom papka i njegovih mekanih delova na strništima ili posle dužeg hoda ovaca po tvrdom i neravnom putu. Držanje ovaca u valžnom ovčarnicima i močvarnim pašnjacim atakođe doprinosi nastajanju oboljenja. Svi pomenuti činioci primarno oštećuju papke i stvaraju povoljne uslove za razvoj i štetno delovanje bakterije koje izazivaju teške gnojne i truležne procese.
Znaci bolesti: Glavni vidljivi znak oboljenja je trulenje rožine papaka i pojava hramanja, koje je u početku slabije, a kasnije kako bolest napreduje, sve izraženije. Prilikom pregleda papka može se primetiti da je kožica između papaka, kao i na rubu iznad papaka natečena i prokvašena. Ova mesta imaju belo-sivu boju i odaju vrlo neprijatan miris. Trulenje rožine odvaja rožinu od papka i u te prosore nakupja se zemljište, prostirka, kao i druga nečistoća, koja vrši pritisak na mekane delove pritom izazivajući jak bol usled čega životinja hramlje. Na ovim mestima nastaju truležni i gnojni procesi koji još više komplikuju oboljenje i dovode do većeg hramanja i onemogućavanja kretanja. Nekada je zapaljenje tako jako da zahvata i zglobove, tako da obolele životinje kleče i polako se kreću. Ako bakterije sa mesta zapaljenja prodru u krv, nastupa sepsa, koja brzo dovodi do uginuća obolele životinje. Oboleli papci se veoma sporo rapariraju i u većini slučajeva ostaju stalno deformisani.
Lečenje i suzbijanje oboljenja: Lečenje je skopčano sa mehaničkom obradom papka (obrezivanje) i sa uklanjanjem izumrlog tkiva i gnojnih masa. Posle toga, rana se ispere dezinfekcionim sredstvom, kao što je vodeni rastvot formalina (10 do 13 %), plavi kamen i sl. Radi sprečavanja daljeg širenja zarazne šepavosti, potrebno je prve slučajeve oboljenja što hitnije izdvojiti od zdravih ovaca ili poslati na prinudno klanje. Sve ostale ovce u stadu treba jedan do dva puta nedeljno podvrgnuti dezinefekcionom tretmanu sa rastvorom plavog kamena (5%) i rastvorom formalina (5 – 10 %). Zdrava stada ovaca ne smeju se napasati na pašnjacima gde pasu obolele ovce. Izbegavati napasanje ovaca po strništima i močvarnim terenima koji mogu da oštete papke i pripreme teren za delovanje bakterija. Radi sprečavanja pojave ovog oboljenja postoje i vakcine tipa Poliovin i Qwentodis.

dr Radosav Vujić