За многе који држе коке носиље велики проблем представља неуједначеност у крупноћи и квалитету произведених јаја. Висок проценат ситних и неугледних јаја које снесе јато носиља многи произвођачи сматрају природном појавом и расном одликом држаних носиља, па иако то битно умањује рентабилност производње, они се једноставно мире са том појавом.
Међутим, без обзира на расу носиља, сваки одгајивач може утицати на укупну носивост, већу крупноћу и уједначеност у величини произведених јаја. Крупноћа јаја првобитно зависи од садржаја протеина у оброку носиља, а затим и од осветљености и температуре у живинарнику. Неуједначеност крупноће произведених јаја најчешће је последица недовољног снабдевања носиља протеинима. Пошто се правилним дозирањем протеина постиже боље искоришћавање хране, њихов недостатак у исхрани првобитно доводи до слабијег искоришћавања хранива, онда и до смањења јајне масе и коначно до пада висине носивости.
Количином сировог протеина од 14 до 20 грама у дневним оброцима носиље постжу позитиван ефекат у бољој искоришћености хранива, постиже се већа носивост и крупноћа јаја.
Поред исхране и други фактори утичу на носивост а то су оптимална температура и осветљеност живинарника. Дужина осветљења за коке носиље треба да буде од 12 до 14 часова дневно. У току фазе носивости треба мењати дужину осветљења, тако да је она на самом почетку носивости краћа па се постепено продужава. Оптимална температура за носиље креће се у широком распону од 10 до 20 степени. Максимална носивост постиже се при температурама у живинарнику између 13 и 16 степени, док за максималну јајну масу тј. крупноћу јаја највише одговара температура од око 10 степени. Најбоља искоришћеност хране код носиља се постиже када је температура у живинарнику између 18 до 19 степени.
Комбинујући све ове факторе који утичу на укупну носивост и крупноћу јаја, могуће је постићи и жељене ефекте а самим тим и већу рентабилност у производњи јаја.
Предраг Јанковић ,дипл.инж.пољ.
Janković Predrag
Janković Predrag