Pravilno iskorišćavanje pašnjaka – Milica Popadić

Pravilno iskorišćavanje pašnjaka

Pašnjaci predstavljaju travne površine koje služe za napasanje stoke. U predelima gde su oni značajnije zastupljeni često mogu biti jedini izvor stočne hrane u vreme aktivne vegetacije od aprila do novembra meseca.
Pašnjaci sadrže visok procenat vode (60-80%) i imaju veliku hranljivu vrednost zbog visokog učešća proteina u suvoj materiji pašnjaka (20-22%), a učešće proteina zavisi od botaničkog sastava pašnjaka (ako je udeo leptirnjača veći, viši je i sadržaj proteina). Mlade zelene trave sadrže 15-18% celuloze. U suvoj materiji pašnjaka ima malo masti, a od minerala ima dosta Ca i K. Kvalitetna trava je bogata vitaminima A, K, C, kao i vitaminima B kompleksa. Dokazano je da pojedine travne vrste sadrže i materije koje povećavaju mlečnost muznih krava. Ispaša je jedno od najpotpunijih hraniva za stoku i kod nje su gubici minimalni, a i najjeftinija je hrana za stoku jer je one uzimaju same.
Od botaničkog sastava pašnjaka zavisi njegova hranjiva vrednost i ona je bolja ako je učešće leptirnjača veće jer su one ukusnije i bogatije u hranjivim materijama od slatkih trava. Botanički sastav pašnjaka čine: slatke trave (livadarka, engleski i francuski ljulj, ovčiji vijuk itd.), leptirnjače (deteline, lucerka, grahorina itd.), zatim otrovne, škodljive i depresivne biljke (velebilje, bunika, gorušica, kukolj itd.) kao i za ishranu bezvredne biljke i kisele trave (velika oštrica, dlakava oštrica itd.). Posebnu pažnju treba obratiti na zastupljenost ovih otrovnih i kiselih trava na pašnjaku zato što one mogu biti opasne po zdravlje životinja.
Pašnjake treba iskorištavati pravilno jer u suprotnom ubrzo dolazi do nestajanja kvalitetnih trava, a preovladavaju vrste koje imaju slabu hranjivu vrednost (korov, otrovne biljke). U proleće stoku treba puštati na pašnjake kada biljke izrastu 10-15, pa čak i 25cm, odnosno kada se one izbokore, dobro razviju i narastu dovoljno visoko. Prinos suve materije pašnjaka je tada oko 1.700 kg po ha. Napasanje na pašnjacima sa manjom visinom trave može dovesti do smanjenja prinosa, a napasanje na travi koja je viša od 25 cm, rezultiraće lošijim iskorištavanjem i lošijim kvalitetom pašnjaka. Ako se koristi ovaj sistem napasanja, može se postići visoka proizvodnja mleka u toku leta i to sa ograničenom potrošnjom koncentrata, a sve ovo će dovesti do dobre zarade.
Treba obratiti pažnju i na način napasanja. Pregonsko ili rotaciono napasanje je najbolji vid iskorištavanja pašnjaka jer se radi o planskom i ravnomernom napasanju stoke, pri čemu se vodi računa o regeneraciji trave, potrebama stoke u hranjivim materijama, stepenu gaženja i uništavanja biljaka. Ovaj vid napasanja obezbeđuje stoci sočnu biljnu vegetaciju sa najviše hranjivih materija. Krave se obično leti pregonski napasaju. Neophodno je da pregoni budu dobro drenirani čime se poboljšava botanički sastav paše, a postiže se i najviši prinos suve materije i najbolja hranljiva vrednost trave po ha. Pregonsko napasanje se obično izvodi tako što se stoka drži na jednom pregonu 4 dana, a onda premešta na novi. Većina pregona se koristi i za pašu i za košenje. Obično se pregoni kose 1-2 puta godišnje, a redovno košenje pregona obezbeđuje dovoljnu količinu sveže, mlade trave dostupne i za napasanje i za konzervaciju. Važno je pregone i ograditi. Najbolje su električne ograde jer su dugotrajne, sa njima se lako pregrađuju pregoni, pokretljive su i za 70-80% su jeftinije od žičano-bodljikavih ograda.
Iskorišćavanje pašnjaka treba prekinuti 20 do 30 dana pre završetka vegetacije, kako bi se obezbedilo dovoljno vremena da travni pokrivač nagomila hranljive materije potrebne za normalno prezimljavanje i početak vegetacije u narednoj godini.
Milica Popadić, dipl.inž.