Čuvanje plodova borovnice- Biljana Nikolić

Čuvanje plodova borovnice- Biljana Nikolić

Glavni izazov pri čuvanju i skladištenju svežih plodova borovnice jeste održavanje kvaliteta ploda. Da bi se što bolje očuvali, potrebno je pažljivo rukovati njima tokom berbe, skladištenja, pakovanja, transporta i prodaje. Brzo hlađenje plodova odmah nakon berbe je važno da bi se sačuvao kvalitet i produžila njihova trajnost na tržištu. Gubitak kvaliteta ploda tokom manipulacije uglavnom je rezultat truljenja, fiziološkog raspadanja, mehaničkog ozleđivanja i dehidratacije.
Čuvanje plodova borovnice obavlja se na suvom i hladnom mestu. Za kratkotrajno čuvanje plodova (1 do 3 dana) povoljna je temperatura od 12 do 15°C. Ako razlika između spoljne i unutrašnje temperature iznosi više od 10 °C plodovi postaju vlažni i manje čvrsti. Iz tih razloga treba ih lagerovati u drvenim sanducima ili letvaricama. Pojava truleži je češća pri koriščenju kartonskih kutija, nego kada se koristi plastična ambalaža.
U rashladnim komorama na temperaturi od 0 do 2°C i pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 do 95 % plodovi borovnice se mogu čuvati 3 do 4 nedelje, sa škartom od 10 % po isteku tog perioda. Za duže čuvanje (4 do 6 nedelja) potrebno je modifikovati atmosferu, odnosno povećati koncentraciju CO2 i smanjiti koncentraciju O2.
Odgovarajućom se smatra atmosfera sastavljena od 10-15 % CO2 i 3-5% O2 pri temperaturi od 0,5 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. Više koncentracije CO2 mogu fiziološki oštetiti plodove, pri čemu je bitno istaći da se snižavanjem temperature skladištenja smanjuje i toleratnost na veće koncentracije CO2 usled njegove povećane rastvorljivosti u tkivima ploda.
Tokom čuvanja plodovi borovnice se kvare i usled razvoja gljivica. Najčešće se javlja siva trulež ploda izazvana patogenom Botrytis cinerea, a u manjoj meri su prisutni i drugi patogeni: Alternaria sp., Colletotrichum sp., Penicillium sp. Patogeni organizmi prodiru u bobicu najčešće preko ožiljaka od peteljke, tako da su bobice kod kojih je taj ožiljak manji otpornije na napad i mogu se duže čuvati. Fumigacija svežih borovnica sa prirodno isparljivim sastojcima koji imaju antimikrobne osobine, pokazala je izvesne efekte u smanjenju skladištene truleži. Spore patogena Botrytis cinerea se uspešno uništavaju fumigacijom pomoću heksanala, dok se zadimljavanje gasovitim ozonom nije pokazalo kao korisno.
Potencijalni kvalitet ploda za čuvanje zavisi i od same sorte. Sprovedena istraživanja ukazuju da su plodovi sorti Brižita blu (Brigitta Blue) i Legasi (Legacy) ispoljile najduzu trajnost (7 nedelja) dok su najlošije osobine imali plodovi sorti Džersej (Jersey) i Litl džajant (Little Giant)-manje od 3 nedelje.
Korišćena literatura Jagodaste voćke-Tehnologija gajenja, Prof.dr Mihailo D.Nikolić i Doc.dr Jasminka M.Milivojević

PSSS Smederevo
Savetodavac Biljana Nikolić