Viroze paprike i paradajza

Paprika, paradajz i plavi patlidžan su biljke iz porodice pomoćnica (Solanaceae), slične po mnogim osobinama i načinu gajenja. One su zajednički domaćini nekih ekonomski vrlo štetnih virusa, u koje spadaju virusi mozaika krastavca, mozaika duvana, mozaika lucerke, mozaika krompira, crtičastog mozaika krompira, uvenulosti boba i bronzavosti paradajza. Pored toga, one su domaćini i nekih manje štetnih virusa. Stolbur je zajedničko mikoplazmozno oboljenje ovih biljaka.
Virus mozaika krastavca na paprici, paradajzu i plavom patlidžanu – CMV
Cucumber mosaic virus on pepper, tomato and egplant
Virus mozaika krastavca je kod nas jedan od najraširenijih virusa na paprici i paradajzu. Neosporno je da je po štetnosti ovaj virus najopasniji za proizvodnju paprike. S obzirom na lako širenje vašima i veliku osetljivost gajenih kultivara, on se nalazi skoro u svim usevima paprike, naročito u njivskoj proizvodnji.
Štetnost virusa se ogleda u smanjenom prinosu i pogoršanom kvalitetu plodova. U rano zaraženih biljaka, kako se to obično dešava u prirodi, gubici u prinosu su posebno izraženi i mogu se kretati od 60 do 100 % od očekivanog prinosa.
Simptomi oboljenja su veoma upadljivi na svim zeljastim organima biljke. Stepen njihove izraženosti zavisi od osetljivosti kultivara paprike, virulentnosti soja virusa, starosti biljke i uslova sredine. Prvi simptomi na lišcu su u obliku finog hlorotičnog mozaika; sa razvojem oboljenja pokazuju se žute pege, nepravilno okrugle, ponekad u vidu štita. U nekih kultivara duž mozaičnih šara i pega javlja se mrka boja kao posledica nekroze tkiva. Promene u razvoju liski su različite i upadljive. Tako u nekih zaraženih biljaka liske postaju sužene i izdužene (vrbolike), a u nekih su kraće i sitnije, naročito pri vrhu biljaka. U nekim slučajevima pojedine liske mogu biti i veće od normalnih, sa jako izraženim nervima i srednjim nervom u cik-cak položaju.
Zbog izobličenja cveta i sterilnosti polena plodovi se ne obrazuju, ili je njihov broj mali. Obrazovani plodovi su kržljavi, izobličeni, a često i sa nekrozom površinskih tkiva. Neki izolati virusa izazivaju nenormalno izduživanje peteljki, koje su ponekad 2 – 3 puta duže od plodova. Duž stabla i grančica, naročito u osetljivih kultivara, javljaju se nekrotične crtice mrke boje, kao znak delimičnog izumiranja tkiva.
Na zaraženim biljkama obrazuje se veći broj grančica sa skraćenim međukolencima i zbijenim lišćem. Zbog ovakvih promena biljke su metličastog i žbunastog izgleda, pa se oboljenje po tome i naziva metličavost i žbunolikost paprike. U slučajevima ranih zaraza metličavost zahvata cele biljke, a u kasnijim zarazama ona se javlja delimično, počev od mesta zaraze.
U povoljnim agrotehničkim uslovima zaražene biljke rastu i razvijaju se do kraja vegetacije, dobre su bujnosti i vitalnosti, ali samo sa pokojim kržljavim plodom, što zbunjuje neupućene proizvođače paprike.
Virus mozaika krastavca javlja se u prirodi i na paradajzu. Međutim, broj zaraženih biljaka manji je nego što je to slučaj kod paprike. Prema nekim zapažanjima retke su zaraze preko 10 % biljaka u usevu paradajza.Zaražene biljke paradajza ispoljavaju veoma teške patološke promene. Na lišću zaraženih biljaka u početku se zapaža slabije mozaično šarenilo, koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije. Promene su veoma izrazite u obrazovanju liski, koje se nenormalno sužavaju i izdužuju u obliku končastih tvorevina. Skraćena i zbijena kolenca menjaju opšti izgled biljaka. Virulentni sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i izumiranje vrhova lastara. Virus izaziva, naročito u združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana, sterilnost cvetova. Štetnost ovih promena u proizvodnji zavisi od broja zaraženih biljaka u usevu.Iz zaraženih biljaka virus se prenosi na neperzistentan način većim brojem raznih vrsta vaši. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da su vaši Myzus persicae i Aphis gossypii ispoljile naročitu aktivnost u prenošenju ovog virusa na papriku. Posle ishrane na zaraženoj biljci M. persicae je, na primer, sposobna da u toku prvih pet minuta obavi najveći broj zaraza, a svoju vektorsku aktivnost zadržava do10 minuta. Pošto su populacije vaši skoro redovno mnogobrojne, to je i njihova uloga u prenošenju virusa veoma značajna.

Za suzbijanje virusa preporučuje se nekoliko mera koje se dopunjuju, pa ih zato treba sve primenjivati:
• Prvo, za proizvodnju koristiti isključivo zdrav rasad.
• Rasad i biljke u zatvorenom prostoru proizvoditi na novom zemljistu bez zaraženih biljnih ostataka.
• U rasadu i zatvorenom prostoru uništavati sve zaražene biljke.
• Za proizvodnju u polju primeniti plodored sa pretkulturama koje nisu osetljive prema virusu (pšenica, jeeam i dr.).
• Naročito ne koristiti zemljište na kome su prethodno gajeni krastavac, dinja, spanać, lucerka i crvena detelina, pošto biljni ostaci i zaostale biljke mogu predstavljati izvore zaraza.
• Uništavanje korova u usevima neophodna je mera, pošto su neki od njih mogući izvori zaraza.
• Hemijsko suzbijanje vektorskih vaši može da bude korisna mera samo ako se paprika gaji na velikim površinama, izolovanim od drugih osetljivih useva.
PSSS Pirot Đorđević Ljubiša, dipl.ing.