Virus mozaične kržljavosti kukuruza

Virus mozaične kržljavosti kukuruza ( Maize dwarf mosaic virus ) pripada najbrojnijem rodu biljnih virusa, Potyvirus.Opšte je rasprostranjen virus i javlja se svuda gde se kukuruz gaji. Kod nas, u Srbiji , virus mozaične kržljavosti kukuruza se redovno javlja, svake godine na 10-15% biljaka, a pojedinih godina i u epidemskim razmerama. Naročito su osetljive hibridne linije i kukuruz šećerac, na kojima zaraza može dostići i 100%. Ekonomska štetnost ovog virusa ogleda se u smanjenju prinosa i lošijem kvalitetu zrna. Prosečno smanjenje prinosa je za oko 30-50%, a osim toga, virus izaziva i smanjenje sadržaja ulja u zrnu, kao i smanjenje količine belančevina u listu, što je naročito značajno kod kukuruza koji se koristi za silažu.Domaćini virusa su isključivo monokotiledone biljke iz familije trava (Poaceae).Najznačajniji domaćini su kukuruz, gajeni i divlji sirak. Osim njih , virus je infektivan i za brojne jednogodišnje i višegodišnje trave.Virus mozaične kržljavosti kukuruza nije infektivan za strna žita, pšenicu, ječam , ovas, raž i pirinač. Prvi simptomi oboljenja uočavaju se u fenofazi 5-7 listova, ali pojedinih godina simptomi mozaika javljaju se već u fazi 2-3 lista. Početni simptomi se javljaju u osnovi najmlađeg lišća u vidu hlorotičnih pega i crtica.Sa razvojem bolesti , pege i crtice se izdužuju, šire i međusobno spajaju, obrazujući hlorotične pruge i trake žute boje. Često biljke postaju hlorotične. Pojedini hibridi kukuruza na zaraze izazvane MDMV reaguju pojavom crvene boje po obodu i nekrozom tkiva lista. U slučaju ranih infekcija, biljke zaražene virusom mozaične kržljavosti kukuruza zaostaju u porastu, kržljave su i sa skraćenim internodijama. Metličenje i svilanje zaraženih biljaka kasni, a klipovi su manji, rehuljavi, sa manjim brojem redova i brojem zrna u redu.Virus mozaične kržljavosti kukuruza održava se u brojnim višegodišnjim domaćinima. Međutim, kao opšti prirodni rezervoar virusa navodi se divlji sirak, odakle se virus sa lisnih vaši na neperzistentan način prenosi u usev kukuruza i gajenog sirka. Lisne vaši , njih 20-tak vrsta , utvrđeni su vektori ovog virusa.Mnogi faktori, kao što su : vrsta i biotip vaši, faza razvoja biljke sa koje se virus prenosi na kukuruz ili gajeni sirak, koncentracija virusa i soj virusa utiču na efikasnost prenošenja virusa.Za suzbijanje ovog virusa značajno je: 1) Prostorno odvojiti proizvodnju kukuruza i sirka;2) Uništavanje korova domaćina virusa, prvenstveno divljeg sirka, u usevu i oko useva; 3) Rano uklanjanje biljaka sa simptomima, naročito u semenskim usevima; 4) Zdravo seme. Kako se virus prenosi semnom kukuruza u veoma niskom procentu, korišćenje zdravog semena je samo od značaja za sprečavanje unošenja virusa u područje gde ga nema;5) Suzbijanje populacije vaši. Praćenjem leta vaši predlaže se ranija ili kasnija setva, tako da se odgovarajućim rokovima setve dobijaju biljke, u kasnijim fazama razvoja manje osetljive prema virusu u vreme preleta vaši ili se izbegava prelet vaši sa korova na usev. Suzbijanje vaši samo smanjuje brojnost populacijea, ali se ne može izbeći vektorska uloga vaši;6) Gajnje manje osetljivih hibrida i linija.
PSSS Novi Pazar
Dipl.ing.polj. Svetlana Šućević
zaštita bilja