ODVODNJAVANJE ZEMLJIŠTA U MALINJAKU

Intenzivnio širenje malinarske proizvodnje na našim prostorima sve više nameće potrebu za odvodnjavanjem površina pod zasadima ili površina na kojima tek treba da se zasnuje malinjak. Svaka vegetaciona godina je specifična po nečemu i sve pojave se ne mogu predvideti, ali naš cilj je da sva stečena iskustva u dosadašnjoj proizvodnji iskoristimo kako nam se neželjene posledice ne bi ponovile. Posledice loše odabrane parcele često se ne mogu videti prve ili druge godine po sadnji. Sušenje i propadanje zasada najizraženije je u godini sa velikom količinom padavina u kratkom vremenskom periodu kada nivo podzemnih i površinskih voda dovede do fizičkog gušenja (asfikcije) korena. Takođe, povećana vlažnost zemljišta doprinosi brzom razvoju i širenju bolesti ( fitoftora fragarija) koja može da uništi i ceo malinjak. Postoji više načina kako ove pojave mogu da se ublaže ili da se saniraju.

Najpre pri samom podizanju zasada odnosno izboru parcele treba konsultovati stručne ljude koji na osnovu znanja i ličnog iskustva mogu znatno smanjiti mogućnost greške. Hemijska analiza zemljišta je neophodna. Ako ipak postoji i minimalna mogućnost da se pojavi površinska ili podzemna voda neophodno je izvršiti podizanje gredica ili bankova na kojima vršimo sadnju time ćemo smanjiti mogućnost zabarivanja zemljišta i propadanje zasada. Ako i pored svega primetimo da nam se pojedinačna stabla maline počinju sušiti, novi letorasti ne kreću ili i oni počinju da venu , znak je da imamo povećano vlaženje u zoni korena i da preti opasnost da se ta pojava proširi. U ovom slučaju moramo preduzeti ozbiljne mere odvodnjavanja parcele ako mislimo da malinu zadržimo na postojećoj površini. Postoji više načina koji su u praksi pokazali dobre rezultate.

Otvoreni kanali za prijem i odvođene povešinskih voda. Obično se kopaju iznad zasada maline sa blagim nagibom prema vodoprijemniku (potok , reka). Ovakvi kanali su neophodni iznad malinjaka više kojih se nalaze veće površine neobrađenog zemljišta (livade , pašnjaci) na nagibima i gde velike količine padavina moraju da proteknu kroz zasad. Ovi kanali zahtevaju stalno održavanje da ne dođe do zaravnjivanja.

Tranšejna drenaža nastaje kopanjem rovova (trenšeja) Sa blagim padom prema vodoprijemniku. U rovove se postavljaju drenovi (drenske cevi od pečene gline ili plastične mase ) i pokrivaju se nekim filtracionim materijalom (krupni pesak ,tucanik ,snopovi suvih grana, pet ambalaža i td). Drenovi se postavljaju na dubini 0,8 – 1 m da ne smetaju površinskoj obradi.

Krtična drenaža se koristi za odvođene viška podzemne vode u težim zemljištima u kojima je manje ekonomična tranšejna drenaža. Krtična drenaža može da se kombinuje sa tranšejnom. Krtični drenovi rade se specijalnim plugovima krtičarima, koji se sastoje od noža za koji je pričvršćen valjak (drener krtičar). Nož pluga vertikalno seče zemlju do određene dubine (50- 70 cm), a valjak prolaskom kroz zemlju pravi (krtični dren) Krtična drenaža se “postavlja“ u jesen po završenoj berbe maline. Ako se krtični drenovi urade u trenutku povoljne vlažnosti zemljišta mogu da traju do 5 godina.

Andrija Radulović, PSSS Užice