Plamenjača spada među štetnije bolesti soje. S obzirom na to da se ova bolest javlja u jačem intezitetu u godinama koje su povoljne za razvoj biljke hraniteljke i kada se postižu visoki prinosi, to se često zanemaruju gubici koje ona prouzrokuje. Na osetljivim sortama i u uslovima navodnjavanja mogu da se očekuju veće štete. Plamenjača se prvo javlja na pojedinačno sistemično zaraženim klijancima oko dve nedelje posle nicanja soje. Oboleli klijanci su kržljavi sa sivozelenim listićima, koji se uvijaju prema naličju lišća. Ovi simptomi često ostaju nezapaženi u polju. Kasnije se na lišću mladog troperog lišča javljaju bledozelene do svetložute pege različitog oblika i veličine. Ove pege postaju svetlomrke do tamnomrke boje , oivičene žućkastom zonom tkiva. U okviru pega, na naličju zaraženog lišća obrazuje se paperjasta navlaka od sporonosnih organa parazita. Jače zaraženo lišće postaje hlorotično i prevremeno opada. Plamenjača može da se javi i na mahunama, najčešće bez vidljivih simptoma. Unutrašnja tkiva zaraženih mahuna i omotač semena su obavijeni jednom beličastom masom od micelije i spora gljive. Plamenjača se održava u vidu micelije i oospora u zaraženim biljnim ostacima i na semenu soje. Prohladno (20-22C) i vlažno vreme kao i gušći usevi pogoduju razvoju bolesti. Sa starenjem biljaka lišće soje postaje otpornije prema plamenjači. Pored toga visoke temperature preko 30C i dugi periodi suše onemogućavaju širenje bolesti tokom letnjeg perioda vegetacije. Proizvodnja zdravog semenskog materijala je vrlo bitan činilac u sprečavanju širenja ove bolesti. Sumnjivo seme na zarazu treba tretirati sa nekim efikasnim fungicidima. Višegodišnjom plodosmenom soje sa neosetljivim biljkama prema plamenjači, smanjuje se količina infekcionog materijala u zemljištu. Treba gajiti otpornije sorte soje prema ovom oboljenju
Gošić Slobodan
Gošić Slobodan