Zadruga je dobrovoljno udruživanje zadrugara koje se zasniva na načelu uzajamne pomoći kako bi zadrugari ostvarili ličnu i zajedničku dobit. U zadružnom poslovanju zadrugari se pridržavaju zakona i pravila zadruge. Iz same suštine zadrugarstva može se zaključiti da ovaj vid preduzetništva obuhvata širok sadržaj rada i široke mogućnosti udruživanja. Osnova za zadružno organizovanje mogu biti i štednja i međusobno kreditiranje. Svaka zadruga u osnovi je servis proizvodjača ,koji objedinjuje potrebe za inputima , knjigovodstvom, edukacijom zadrugara, doradom i podizanjem vrednosti zadružnog proizvoda i prodajom finalnih proizvoda. Ekonomski interes zadrugara je glavna snaga zadružnog poslovanja. Zadrugarstvo nastoji da svakog člana učini vlasnikom i unapredi njegovo učešće u sistemu, kako bi razvio sposobnosti rada za svoje i zajedničko dobro. Tako izgradjeni poslovni odnosi i medjuzavisnost zadrugara dovodi do toga da svaki pojedinac radeći što bolje za sebe istovremeno radi i za prosperitet zadruge. Nerad i medjusobna eksploaracija nisu karakteristični za zadružni sistem,
Povezivanje poljoprivrednika u zadruge, pored spomenutih, donosi i druge prednosti kao što su:
-Korišćenje zajedničke mehanizacije za ostvarivanje ličnih ciljeva a koja je često preskupa za pojedinca i neiskorišćena.
-Pospešuje intezivniju proizvodnju.
-Postiže veću efikasnost u pogledu marketinga vlastite proizvodnje i usluga,
Koristeći prednosti zadružnog organizovanja zadrugari dolaze do jeftinijeg repromarerijala i lakše postaju konkurentni na izuzetno probirljivom tržištu.
Radiša Panić
Panić Radiša
Panić Radiša