Setva soje

Da bi setva soje bila uspešna potrebno je povesti računa o sledećem: – Kvalitetu predsetvene pripreme zemljišta; – Inokulaciji semena pred setvu; – Vremenu setve; – Načinu setve i količini semena. Kvalitet predsetvene pripreme zemljišta – Da bi klijalo seme soje treba da primi preko 50 % vode, što znači da treba da bude u jakom kontaktu sa zemljištem a za to je potrebno obezbediti mrvičastu struktura zemljišta ,odnosno kvalitetno obaviti predsetvenu pripremu zemljišta.. Praškasta struktura zemljišta često dovodi do stvaranja pokorice, dok grudvasta ne obezbeđuje zadovoljavajući kontakt sa semenom. Sem toga u grudvastoj strukturi herbicidi ne mogu delovati kvalitetno,pa su korovi u tim grudvama praktično zaštićeni.
Inokulacija semena – U našim zemljištima nema kvržičnih bakterija – azotofiksatora, koje žive u simbiozi sa sojom. Zato je neophodno pred setvu soje obaviti inokulaciju semena azotofiksatorom. Operaciju inokulacije treba obaviti u senci, kako bi se izbeglo direktno sunčevo zračenje koje izaziva uginuće bakterija. Azotofiksator se pomeša sa vodom, pa se dobijenom suspenzijom polije seme soje i rukama izmeša, kako bi svako zrno bilo snabdeveno dovoljnim brojem bakterija, koje će u kasnije formiranim kvržicama uspešno obaviti svoju funkciju (iznikle biljke biće tokom vegetacije snabdevene dovoljnim količinama azota).
Vreme setve- Sa setvom soje treba početi oko 15. aprila. To je vreme setve kukuruza. U redosledu setve, treba prvo početi sa setvom sorata duže vegetacije i nastaviti sa setvom sorata kraće vegetacije.
Način setve i količina semena – Setva soje obavlja se na međuredno rastojanje od 50 cm i dubinu 4 do 6 cm. Potrebna gustina, odnosno broj biljaka po hektaru za kasne sorte iznosi 400.000, srednje rane 450-500.000, rane sorte 550-600.000. Količina semena zavisi od potrebne gustine useva, mase 1.000 zrna, klijavosti i čistoće semena. Orijentaciona količina semena za setvu soje iznosi 90-110 kg/ha.
Izbor sorte- Danas u našoj zemlji postoje brojne priznate sorte soje različitih grupa zrenja i genetskog potencijala za prinos preko 5 t/ha zrna pa izbor sorte ne treba da bude prepreka postizanju visokih i stabilnih prinosa.

Snežana Stojković-Jevtić, dipl. ing.