Smilju najviše odgovaraju topla i lako propustljiva zemljišta. Uspeva na plodnim, dubokim zemljištima sa dovoljnim količinama kreča. Teška, vlažna, hladna i kisela zemljišta ne odgovaraju smilju. To je biljka suvog i toplog podneblja. Uspeva na terenima sa malo vlage i oštrim zimama. Nedostatak svetla i toplote se negativno odražava na kvalitet . Plodored – Smilje se kao višegodišnja vrsta ne gaji u plodoredu. Na istoj parceli ostaje pet do osam godina. Najbolje je zasad smilja podignuti nakon kultura koje ostavljaju zemljište slobodno od korova. Zemljište za podizanje zasada smilja treba poorati krajem leta ili najkasnije početkom jeseni, na dubinu ne manju od 30 cm. Ako se sadi u jesen, zemljište se priprema za sadnju odmah nakon oranja. Ako se sadi u proleće poorana parcela se ostavlja da izmrzne u toku zime. Nakon toga se pristupa površinskoj obradi da bi se dobilo zemljište finije strukture. Đubrenje – Pošto se radi o višegodišnjoj vrsti, đubrenju treba posvetiti punu pažnju.Prilikom osnovne obrade u zemljište se unosi NPK đubrivo u količinama koje se određuju na osnovu hemijske analize zemljišta. Razmnožavanje – Smilje se razmnožava semenom preko proizvodnje rasada. Na manjim parcelama moguće je razmnožavati smilje i deljenjem starih busenova, ali ovaj način se ne može primenjivati na većim površinama. Rasad se proizvodi u hladnim lejama u toku leta.
Gavrilović Olivera
Gavrilović Olivera