DOMINANTNE I Š TETNE VRSTE GLODARA I NJIHOVO SUZBIJANJE – Slavica Stojkić

Glodari su prisutni svuda, kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. U polju, u usevima, voćnjacima, vinogradima, stajama, ambarima, magacinama, kancelarijama.Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih do vrlo značajnih štetočina.Poslednjih godina dolazi do njihovog prenamnožavanja i pojave šteta na velikim površinama. Štete koje mogu naneti su nemerljive. Uništavanje useva, oštećenja zasada, zagadjenje uskladištenih proizvoda kao i njihovo oštećenje.Oni su i vektori brojnih bolesti. Jesen je godišnje doba koja je najpogodnija za životni ciklus glodara.U potrazi za hranom migriraju na površine u kojima se hrana nalazi u velikim količinama. Kod nas su dominantne i štetne vrste: poljska voluharica, poljski miš, hrčak, slepo kuče. Njihova brojnost je u direktnoj vezi sa štetama koje nanose, na osnovu kojih se može utvrditi prag štetnosti a na bazi toga se i preduzimaju mere njihovog suzbijanja.Kod glodara se vrste razlikuju po načinu oštećenja koje prave i biljkama koje preferiraju, pa se po znacima napada može utvrditi o kojoj se vrsti radi.

Poljska voluharica (Microtus arvalis) Aktivna je tokom cele godine, razmnožava se 2-4 puta godišnje. Najbolji razvoj ove voluharice je u lucerištima,deteliništima i površinama pod strnim žitima.Hrani se isključivo nežnim, sočnim delovima biljaka.U vreme klijanja i nicanja biljaka, hrani se semenom i klijancima, a zatim oštećuje mlade biljčice.

Podzemna voluharica (Pitymys subterraneus) Aktivna je tokom čitave godine, razmnožava se nekoliko puta godišnje, pored drugih staništa naseljava i obradive površine pod zalivnim sistemima. Najveći deo vremena provodi pod zemljom, ali povremeno izlazi i na površinu. Prisustvo ove vrste otkriva se po razgranatoj mreži hodnika koji se završavaju izlaznim otvorima i humkama izbačene zemlje.

Vodena voluharica (Arvicola terrestris) Živi u leglima i aktivna je tokom cele godine, posebno od proleća do jeseni.Lako je prilagodljiva za različite izvore hrane, a vlažnost zemljišta je je jedan od najvažnijih limitirajućih faktora.Oštećuje podzemne i nadzemne delove biljaka posebno na korenasto-lukovičasom povrću, cveću i mladim zasadima voćaka i vinove loze. Oštećenja nanosi tokom jeseni, zime i ranog proleća. Značajna je kao vektor parazitskih oboljenja čoveka i domaćih životinja.
Poljski miševi (Apodemus spp.) Aktivni su tokom cele godine.razmnožavaju se 5-6 puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i dolazi do brzog porasta populacije. Pripadaju grupi povremeno ekonomski značajnih štetočina velikog broja gajenih biljaka. Štete nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme i odnose u leglo. Tokom vegetacije povređuju krtolasto-korenasto povrće, a tokom zrenja odnose zrnevlje velikog broja biljaka.

Hrčak(Cricetus cricetus) Živi 6-8 godina, noćna životinja, zimu provodi u zemlji u zimskom snu. Od septembra odlazi na prezimljavanje i traje do februara kada se bude najstariji mužjaci. Poseduju izuzetan potencijal razmnožavanja u jednom leglu može biti i do 18 mladunaca.Hrčka je moguće otkriti po ogoljenim mestima koja se postepeno povećavaju. Oštećuju nadzemne i podzemne delove biljaka, plodove i seme. Tokom proleća oštećuje lucerku, detelinu i strna žita, tokom leta i rane jeseni oštećuje kukuruz, suncokret, šećernu repu, krompir i drugo bilje. Suzbijanje hrčka treba obaviti krajem aprila, kada je probuđen veći deo populacije.
Mere zaštite od glodara: mogu biti direktne i indirektne. Osnovu preventivne zaštite čine: intenzivna agrotehnika, blagovremena setva i žetva, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta. Direktne mere podrazumevaju hemijsko suzbijanje glodara, koje se poslednjih godina ne obavlja u potrebnom obimu.Od rodenticida se koriste klasični akutni rodenticidi i antikoagulanti, koji se mogu naći u prodaji ili se mogi napraviti u sopstvenoj režiji. Fosforvodonik (Arrex patrone) se koristi za vodenu voluharicu. Od antikoagulanata za sve spomenute glodare, preporučuju se preparati na bazi varfarina, bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona. Pored klasičnih rodenticida i antikoagulanata, postoje novi, ekološki povoljni rodenticidi na bazi vitamina D i oligoelemenata Se. Poljske glodare treba suzbijati pravovremeno i organizovano, obuhvatajući što veće površine.