Prilikom izbora hibrida kukuruza proizvođači treba da odaberu one koji daju najbolje prinose u agroekološkim uslovima njihovog regiona i da vode računa o osobinama hibrida kao što su otpuštanje vlage iz zrna, otpornost na bolesti, visina i čvrstoća stabljike, ali i o tome šta će biti naredni usev. Treba imati u vidu i krajnju namenu kukuruza – da li će se koristiti za zrno ili silažu, da li će zrno biti odmah prodato ili upotrebljeno na imanju za ishranu stoke.Prilikom izbora hibrida voditi računa i o grupi zrenja i potencijalu prinosa. Ukoliko se radi o većoj površini pod kukuruzom, treba sejati nekoliko različitih FAO grupa zrenja, jer setva samo jedne grupe zrenja može biti vrlo rizična i često manje profitabilna. Kukuruz za zrno mora dostići fiziološku zrelost jednu do dve nedelje pre prvih jesenjih mrazeva. Iako kasni hibridi prinosom prevazilaze ranije, rani i srednje kasni hibridi, koji su selekcionisani u poslednjim godinama, približili su se prinosom kasnijim hibridima. Često kasni hibridi ne mogu na vreme da sazru, što dovodi do povećane vlage u zrnu. Kasna berba, vlažnije zrno i povećani troškovi sušenja, opasnost od pojave bolesti klipa, kasna obrada zemljišta i setva pšenice, su faktori koji u znatnoj meri utiču na smanjenje profita svakog poljoprivrednog proizvođača. Često je popularnost nekog hibrida uzrok mnogih pogrešnih odluka farmera,a posledice mogu biti postizanje manjeg prinosa i profita od očekivanog.
Srđan Cvetković, dipl.ing.poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan