Kako obezbediti dovoljno humusa u zemljištu – Suzana Nešković

Једно од негативних својстава земљишта Шумадије је недостатак хумуса и органске материје. Последњих година стагнација сточног фонда ограничила је количину расположивог стајског ђубрива. Количине које се тренутно примењују далеко су ниже од оне потребне и одговарају ниској норми( испод 20т/ха). Једно од могућих решења за постојећи проблем може бити зеленишно ђубрење. Са аспекта физичко-хемијског стања наших земљишта овај начин ђубрења има вишеструки значај.

Пре свега, зеленишна ђубрива су мелиоратор земљишта која се одликују мањим садржајем хумуса и лошијим физичким особинама.
Усеви који се користе за зеленишно ђубрење одликују се дубоким кореновим системом који може да допре и извуче хранљиве материје из дубљег подораничног слоја. При томе се он растреса а у ораничном слоју долази до акумулације неопходне биљне хране.
Маса биљака која се заорава је извор органске материје- асимилативни хумус, који је дефицитаран у готово 80% ораничних површина на нашем подручју.
Oво ђубрење утиче и на биолошка својства земљишта поред побољшања лоших физичких и хемијских особина
Уколико су легуминозе биљке које ће се користити за сидерацију, квржичне бактерије на њиховом корену везивањем атмосферског азота утицаће на побољшану азотну исхрану наредних усева.

Предности зеленишног ђубрива које смо навели свакако не значе да оно има приоритет у било ком погледу у односу на остала органска ђубриво. Овде је заправо само реч о зеленишном ђубриву као алтернативи недовољне количине других извора хумуса и органске материје у Шумадији. При томе се мора нагласити да узајамно дејство ових ђубрива стимулише њихова појединачна деловања. Стајњак унет са зеленом масом потпомаже њену разградњу и убрзава њено дејство. На крају само напомена да било које ђубрење органским ђубривима па ни зеленишно ђубрење не искључује употребу минералних ђубрива, јер се они надопуњују и на тај начин долазимо до бољих ефеката.

Сузана Нешковић