BOLESTI USKLADIŠ TENOG JABUčASTOG VOĆA – Mihailović Tamara

Plodovi jabučastog voća i pored kvalitetne zaštite i prihrane tokom vegetacije, izloženi su čestim infekcijama posle berbe, a samim tim i u skladištu. Pojedini od parazita ostaju u plodovima posle berbe, a neki svoj „štetni rad“ započinju u skladištu. Kod jabučastog voća (jabuka, kruška, dunja), najčešće se javljaju sledeće bolesti: meka trulež, mrka trulež, fuzariozna trulež, siva buđ i gorka trulež. Meka trulež-prvi simptomi se se javljaju u vidu bledosmeđih do zlatnožutih pega. Tkivo ubrzo postaje vodenasto i meko, plodovi dobijaju miris na buđ i ukus na alkohol. Ubrzo ova trulež zahvata ceo plod, na kome sa starošću gomilice spora postaju zelenkasto plave i prekrivaju veći deo ploda, zbog čega se često zove plava buđ. Prouzrokovač oboljenja je Penicillium expansum i svoj prodor ostvaruje preko ozleđene okožice ploda. Mrka trulež-prvi simptomi se manifestuju oko čašice ploda u obliku mrkih ugnutih pega, a potom zahvata ceo plod. Takođe se veoma brzo širi u skladištu, naročito kod jabuke, pa se često zove skladišna trulež jabuke. Izazivač ove bolesti je Stemphylium botryosum. Fuzariozna trulež-na plodovima jabuke svoje simptome ispoljava na kori plodova u vidu mrkih pega koje su ugibaju u tkivo ali ne pucaju. Meso ploda podleže truleži mrke boje. Istruleli deo ploda dobija vazdušaste mehuriće, zdraviji deo dobija kiseo ukus i gubi svežinu. Površina ploda na kraju dobija sivkastu navlaku. Ovo oboljenje izaziva Fusarizm lactis.Siva buđ plodova-ovu bolest izaziva Monillinia fructigena, a nanosi najveće štete ako se tretmani zaštite ne izvedu na vreme. Posebnom širenju ove bolesti doprinose mehaničke povrede i oštećenja od insekata. Od momenta zaraze do pojave pega na plodovima prođe 5-10 dana. Svaki dan prisutne zaraze očitava se brojem krugova sa plodonosnim telima. Sekundarne infekcije u skladištu su ređe. Gorka trulež-se manifestuje oko lenticela, vrlo brzo se širi u dubinu ploda i daje mu gorak ukus. U uslovima hladnjača na 0oC se veoma brzo širi iako je optimalna temperatura širenja 24-24oC. Ova zaraza potiče iz voćnjaka, nastaje u jesen kada je kišovito. Prouzrokovač ove bolesti je Gleosporium fructigenum, čija je glavna karakteristika da miruje sve vreme u plodu, a svoje prve simptome ispoljava kada plod dospe u stadijum zrelosti. Mere zaštite-Zaštita od navedenih bolesti počinje uklanjanjem izvora inokuluma iz voćnjaka i skladišta (mumificirani, sasušeni, „buđavi“ plodovi) a nastavlja se u voćnjacima pravilnim odabirom i pravovremenim hemijskim tretmanima, za koje se preporučuje primena fungicida Score 250 EC, Signum, Flint Plus, Funomil, Switch 62,5 WG, Galofungin T., Zato 50 WG. Uz ove preparate protiv truleži koriste se i preparati protiv pepelnice i protiv čađave krastavosti, kao i izbalansirana ishrana u celoj vegetacionoj sezoni, a naročito u fazi zrenja. Tada treba prihranjivati đubrivima sa više kalcijuma kako bi plod bio čvrst i kako se u skladištu ne bi javile gorke pege na plodovima. Prilikom berbe, plodovi moraju biti zdravi i neoštećeni, ambalaža mora biti sterilna ili dezinfikovana. Skladišta moraju biti provetrena i dezinfikovana, kontrolisane vlažnosti i temperature.