Zaštita graška od plamenjače

Kao izuzetan prehrambeni proizvod, konzumni grašak je značajan kako za industrijsku tako i za primarnu proizvodnju. Potpuno mehanizovana proizvodnja, kratak vegetacioni period i mogućnost postrne setve, kao i stalna tražnja na domaćem i svetskom tržištu, čini ovu biljku veoma atraktivnom povrtarskom kulturom. U našim agroekološkim uslovima može se ostvariti prinos od 6–8 t/ha zrna visokog kvaliteta. Intenzivnu proizvodnju graška remeti veći broj patogena i štetočina. Grašak parazitira oko 20 vrsta fitopatogenih gljiva. Jedna od najznačajnijih je Peronospora viciae, prouzrokovač plamenjače. Ovaj patogen prisutan je gotovo u svim regionima gde se grašak gaji, a posebno velike štete pričinjava u uslovima humidne i prohladne klime. Ovaj patogen prouzrokuje dva tipa simptoma na grašku. Sejanci i mlade biljke mogu biti zaraženi sistemično, nakon čeka se zavijaju zakržljale biljke. Ovaj tip zaraze obično pruzrokuju oospore iz zemljišta. Lokalni simptomi na listu, viticama i mahunama javljaju se kao posledica širenja infekcije konidijama. Imajući u vidu da proizvodnja graška zahteva intenzivno navodnjavanje useva, može se smatrati da su uslovi za razvoj oboljenja gotovo uvek obezbeđeni, što nameće potrebu njegovog suzbijanja. Jedina efikasna mera suzbijanja prourokovača plamenjače graška je primena fungicida. U Italiji primena kombinacije cimoksanil+bakar-hidroksid dala je najbolje rezultate u suzbijanju P. viciae na grašku, dok neki autori ističu da se najbolji rezultati postižu primenom metalaksila. Nakon višegodišnje upotrebe metalaksila u Australiji i Novom Zelandu registrovana je pojava rezistentnosti P. viciae na metalaksil. U našim agroekološkim uslovima, preporučuje se primen kombinacije fungicida metalaksil-M+hlorotalonil, metalaksil+mankozeb i fosetil-aluminijum.