Obična kruškina buva

Više
30 nov 2021 15:44 #48064 od Nevzatović Jelena
Обична крушкина бува – Cacopsylla pyri

Обична крушкина бува представља економски најзначајнију штеточину крушке и у највећој мери одређује програм заштите крушке. Крушкина бува је пре свега штеточина добро негованих засада.
Штете које проузрокује могу бити директне и индиректне. Ларве својом исхраном наносе директне штете у виду некрозе и на тај начин се смањује асимилациона повшина листа. Ларве луче медну росу на којој се развијају гљиве чађавице и тиме плодови губе тржишну вредност. У случајевима јачег напада, читава стабла поцрне. Крушкина бува је и вектор фитоплазме која проузрокује сушење крушке и тиме прави индиректне штете.
Крушкина бува презимљава у стадијумау имага. Када температуре у зимском периоду у току два до три дана пређу 12°C, активира се имаго и почиње са полагањем јаја на наборе гранчица. Лет презимљујућег имага дуго траје, све до маја месеца, тако да је и период полагања јаја доста развучен. После фенофазе прецветавања, крушкина бува полаже јаја углавном на врхове летораста. Из јаја се пиле ларве Л1 које почињу да луче медну росу. Има пет ларвених ступњева и сваки ступањ интензивније лучи медну росу. Добро познавање ларвених ступњева има велики значај у планирању сузбијања ове штеточине. У условима неадекватног сузбијања током вегетације присутни су сви развојни стадијуми што веома отежава сузбијање. У нашим агроеколошким условима крушкина бува има пет генерација годишње.
Сузбијање крушкине буве није једноставно и често има неизвестан исход. Сузбијање подразумева примену мера интегралне заштите. Спровођењем агротехничких и помотехничких мера (оптимана примена азотних ђубрива и избегавање оштре резидбе) спречава се превелика бујност крушке. Крушкина бува има бројне природне непријатеље који могу у значајној мери да контролишу њену бројност. То су пре свега предаторске врсте из фам. Anthocoridae и Miridae(стенице), Chrysopidae (мрежокрилци), Coccinelidae (бубамаре). Поред наведених агротехничких, помотехничких и биолошких мера, сузбијање крушкине буве у интензивној производњи подразумева и примену селективних инсектицида. Извођењем касног зимског третирања, комбинацијом минералног уља и неког инсектицида из групе нервних отрова ( пиретроиди, органофосфати), обезбеђује се мања бројност популације на почетку вегетације. Следећи третман треба извести у фенофази „бели балони“ комбинацијом инсектицида а.м. ацетамиприд и акарицида а.м. абамектин. После овог третмана визуелно прњатити развој крушкине буве и када се појав прве капи медне росе , засад треба истретирати комбинацијом инсектицида а.м. спиротетрамата и акарицида а.м абамектин или милбемектим. Приликом примене акарицида обавезна је употреба и оквашивача.
Квалитет третирања је веома битан. За успешно сузнијање потребне су веће количине радне течности али и правилно подешавање уређаја за третирање како би се обезбедила добра покровност биљака. Популацију крушкине буве треба увек одржавати на ниском нивоу.
Јелена Невзатовић дипл. инг. заштите биља
ПССС „Пољосавет“ ДОО Лозница

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.264 sekundi
Powered by Kunena Forum