ЗАШТИТА ОД МРАЗЕВА

Više
17 nov 2021 12:22 #47920 od Ivana Obradović
Мразеви се према времену појаве деле на ране јесење, зимске и позне пролећне. У условима Србије за шљиву су најштетнији позни пролећни мразеви, као и мразеви који се јављају крајем зиме.
Зимски мразеви са темпертурама испод -25° Ц јављају се ретко, просечно једном у 10 година на већем делу територије Србије где се гаји шљива. Они могу изазвати измрзавање цветних пупољака, а тиме и губитак рода. Уколико су јачег интензитета могу довести и до измрзавања ткива дебла и скелетних грана, чиме је угрожен и сам живот воћака.Осетљивост стабала шљиве на зимске мразеве зависи од више фактора, а то су : сорта, подлога, старост, бујност и родност воћака, степен здрвењености летораста, примењене агoтехничке и помотехничке мере (ђубрење, наводавање, заштита)
Велике штете на шљиви могу настати крајем зиме или почетком пролећа (фебруар-март) услед колебања температуре. Посебно је опасно када после дужег периода отопљења дође до појаве јаких мразева. У овој фази може дпћи и до измрзавања ткива дебла, основе скелетних грана и ракљи. Измрзавање се највише јавља на југозападној страни дебла , која се у току дана највише загрева. Загревање дебла подстиче кретање сокова. Ноћу температуре падају испод 0 ° C, што изазива смрзавање течности у проводним судовима и другим ткивима. Услед тога долази до пуцања коре на деблу и скелетним гранама (тзв. мразопуц).
Позни пролећни мразеви у Србији се јављају до средине маја и могу причинити штете шљиви у периоду пред цветање, у току цветања или након заметања плодова. На мраз су највише осетљиви отворени цветови и тек заметнути плодићи, који страдају на температурама од -1 до -3°C.
Мере заштите од мразева се могу поделити у две групе. Индиректне мере се подразумевају знатно пре појаве мраза и њима се не утиче на појаву и интезитет мраза. Ту се убрајају: избор места и положаја, избор сорти и подлога, високо калемљење, кречење дебла и основе скелетних грана, заливање стабала и и правилна примена агротехничких мера.
Директне мере заштите подразумевају се ради спречавања штетног дејства мразева када се они појаве.Овде спадају: загревање, замагљивање, мешање ваздуха, орошавање и задимљавање.
Орошавање је најефикаснија директна мера борбе против мразева.Међутим, и ова мера је скупа, јер захтева постављање стационираног система за прављење вештачке кише. Систем за орошавање ( тзв. антифрос систем ) састоји се од црева и распрскивача који су обично постављени изнад стабла. У новије време се срећу и конструкције код којих су распрскивачи постављени испод стабла. Систем се укључује када температура падне испод 0°C. Орошавање престаје када лед почне да се топи. За оптималан ниво заштите обично је потребно око 30 – 45 m³/ha воде за 1 сат прскања.
Задимљавање је јефтина мера која се код нас најчешће примењује. Заснива се на паљењу различитих материјала који дају густ дим, као што су влажна слама, сено, лишће. Претходно припремљени материјал се пали кад се температура приближи 0 °C, најчешће у току ноћи. Ватра се мора одржвати све до изласка Сунца. Ова мера је често недовољно ефикасна, јер се њеном применом температура ваздуха у засаду може повећати за највише 1 – 2 °C.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.361 sekundi
Powered by Kunena Forum