Бактериозна пламењача јабучастог воћа (Erwinia amylovora)

Više
10 nov 2021 09:02 #47848 od Dražić Milena
Бактериозна пламењача јабучастог воћа је веома распрострањена и штетна болест јабучастог воћа. Биљке домаћини су јабука, крушка, дуња, мушмула. Патоген напада све делове воћака: цветoве, листове, плодове, младарe, гране, стабло и корен. Симптоми на цветовима се испољавају у рано пролеће, након отварања цветова уочава се појава мрких цветова, а затим цветови постају црне боје. Цветови се суше и изумиру. Преко цвета кроз цветну дршку патоген доспева на младаре и лишће. Лишће постаје црне боје, суши се, изумире, али не опада, остаје на гранама. Заражени младари вену, постају мрке боје, затим црне боје. Младари са црним осушеним листовима изгледају као захваћени пламеном. Патоген временом прелази на гране и плодове. Симптоми на дебљим гранама се испољвају на кори, на којој се јављају површине мрке боје. Заражена кора постаје мекша, набира се и пуца. Заражени делови се суше и љуште. На месту оболелих делова појављују се капљице бактеријског ексудата, које временом очврсну и добијају црну боју. Патоген презимљава у зараженим биљкама, плодовима, а најзначајнији извор заразе су рак ране.
За успешно сузбијање ове бактерије неопходно је предузети низ одговарајућих мера: агротехничке мере, гајење отпорних сорти, механиче и хемијске мере.
Агротехничке мере подразумевају садњу здравог, сертификованог и контролисаног садног материјала. Требало би избегавати јако базна или јако кисела зељишта, pH вредност да буде од 5,5 до 6,5. Биљке спонтане флоре у близини воћњака (глог, дивља крушка) треба уклонити. Пчеле не користити за опрашивање, јер су оне вектори бактерије.
Механичке мере се спроводе током зимских и летњих месеци, а подразумевају механичко уклањање заражених биљних делова (младара, грана, рак рана са грана и кречење јаче оболелих стабала). Дебље гране треба уклањати на 50 цм испод зараженог ткива, а тање на 30 цм испод оболело ткива. Инфициране, орезане биљне делове изнети из засада и спалити. Обавезна је дезинфекција прибора за рад (маказа, тестера), најчешће се користи 70% етил алкохол или 10 % натријум хипохлорит. Након спроведених механичких мера требало би дезинфиковати ране са 70 % етил алкохолом, а онда премазати калемарским воском.
Хемијске мере до сада нису показале задвољавајуће резултате у сузбијању ове бактерије. Бакарни препарати у фази мировања (у јесен после опадања лишћа и у пролеће пре почетка вегетације) су дали најбоље резултате.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.464 sekundi
Powered by Kunena Forum