Црвенило листа винове лозе - Pseudopeziza tracheiphila

Više
27 sep 2021 20:53 #47374 od Lazarević Kristina
Црвенило листа винове лозе - Pseudopeziza tracheiphilа

Црвенило листова винове лозе је болест европског порекла и била је значајна у 20.веку, када се сматрало да је она последица неповољних еколошких услова. У нашој земљи за сада не представља економски значајну болест винове лозе. Листови су једини орган на којем се појављују симптоми. Pseudopeziza tracheiphila напада листове улазећи својим мицелијем у проводне снопове и онемогућава нормалан ток сокова у њима. Због недостатка воде, ткиво листа између жила се суши и одумире па настају карактеристичне пеге, омеђене нерватуром листа или рубом плојке. На тај начин пеге добијају трокутаст облик. У почетку су оне светложуте боје подсећајући на уљане пеге слично пламењачи. Боја пега се поступно мења од светложуте до црвенкасто смеђе, с јасним прелазом у здраво ткиво. Код белих сорати, пеге су жуте а црвене до црвенобраонкасте код црних сората. Средњи део пега некротира и постаје тамноцрвен, због чега пеге, односно оболели делови лиске, изгледају као ватром спржени. Пеге су неколико цм у пречнику, ограничене већим нервима и ивицом листа. Слична појава на листу јавља се у јесен при нормалном сазревању лозе, што је потребно разликовати од симптома које изазива овај патоген. Ране заразе се јављају на ластару, од појаве првог до шестог листа, што су резултат мањи губици. Ова болест може да нападне и сам грозд, на коме пропада петељка и поједине бобице опадају, а грозд остане рехуљав.
Паразитна гљива се одржава у опалом лишћу. У пролеће, а ређе и у јесен, на опалом лишћу, дуж нерава, паразит формира апотеције жућкасте боје и пречника око 0,6 мм. Аскоспоре које се формирају у апотецијама по ослобађању разноси ветар и оне обављају заражавање. Лишће постаје осетљиво када достигне пречник од око 5 цм. После одређеног развоја у лисном паренхиму паразит продире у спроводне судове и запушава их. Због тога се захваћени делови лиске суше.
Третирање се спроводи истим препаратима као и за пламењачу. При томе предност треба дати бакарним фунгицидима или њиховим комбинацијама са осталим контактним и превентивним фунгицидима. Каснија третирања против пламењаче штите лозу и од црвене палежи лишћа. Прво прскање се изводи пре него што листови достигну величину 5цм, друго у фази 7-9 листова и последње у фази од 10-12 листова.

Кристина Лазаревић, дипл. инж. заштите биља

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.396 sekundi
Powered by Kunena Forum