Žetveni ostaci kao organsko đubrivo - Nebojša Božović

Više
29 jun 2021 13:49 #46495 od Božović Nebojša
U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja nemaju stoke, slama, kukuruzovina i ostaci drugih biljnih vrsta ostaju kao sporedni proizvodi. Ovi sporedni proizvodi biljne proizvodnje mogu se iskoristiti na više načina: kao stočna hrana neposredno ili u prerađenom i oplemenjenom obliku,kao sirovina za dobijanje celuloze, papira, iverice i sl. kao prostirka u stočarstvu,kao sirovina za spremanje veštačkog stajnjaka i komposta i neposredno uključivanjem u procesu korišćenja organske materije zaoravanjem u zemljištu.
Spaljivanje biljnih ostataka smatra se nepoželjnom praksom, a po postojećim propisima je i zabranjeno.Spaljivanje znači potpuni gubitak organske materje i azota.
Zaoravanjem sporednih proizvoda biljne proizvodnje ima niz prednosti. Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimulira se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno utiče na strukturu i vodno -vazdušne i toplotne osobine zemljišta. Pored toga na teškom zemljištu organski ostaci poboljšavaju internu dreniranost u sloju u koji su uneti.
Količina sporednih proizvoda u intenzivnoj biljnoj proizvodnji je dosta značajna i zavisi od biljne vrste, sorte,kao i od vremenskih uslova pojednih godina. Kod ozime pšenice količina slame je 5-7 t/ha, kod kukuruza 8-12 t/ha,kod suncokreta 4-6 t/ha,kod soje 3,5-5 t/ha, kod šećerne repe 40-60 t/ha.
Zaoravanjem sporednih proizvoda sa širokim odnosom ugljenika i azota može se u toku njihovog razlaganja očekivati " azotna depresija" zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta.Na azotnu depresiju najosetljivije su strnine, manje okopavine,dok su leguminozne biljke neosetljive.Za eliminisanje azotne depresije pored redovnog đubrenja azotom preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg suve biljne mase. Azotna đubriva za eliminisanje azotne depresije mogu se dodavati dok su žetveni ostaci na površini zemljišta odnosno pre zaoravanja i posle zaoravanja ali pre setve naredne kulture.Smatra se da je prvi način povoljniji.Na normalnim tipovima zemljišta koja se redovno đubre nije potrebno dopunsko dodavanje azota.
Vreme zaoravanja zavisi od vremena berbe odnosno žetve.U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi,jer delimično omekšaju i lakše se zaoravaju.Posle ranih useva oni ze zaoravaju ljuštenjem,a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom.Nepovoljno je zaoravanje biljnih ostataka u proleće.
Dubina zaoravanja mora biti podešena prema količini organske mase koja treba da se zaore.Slama do 20cm dubine, a za zaoravanje kukuruzovine potrebna je veća dubina najčešće 25-30 cm.Rezultati dugogodišnjih ogleda su pokazali da izuzev ekstremnih staništa uticaj zaoravanja biljnih ostataka na prinos je pozitivan i s vremenom se povećava.
Zaoravanje sporednih proizvoda biljne prizvodnje osigurava izvor energije za mikroorganizme,popravlja se biogenost zemljišta,pozitivno utiče na strukturu zemljišta kao i na vodno - vazdušne osobine.Zbog povoljnog dejstva na bilans organske materije sporedni proizvodi biljne proizvodnje predstavljaju veoma vredna organska đubriva.

Dipl.inž. ratarstva i povrtarstva Nebojša Božović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.312 sekundi
Powered by Kunena Forum