Karakteristike zadruga

Više
25 nov 2020 10:50 #43485 od Petrović Mirjana
Principi zadrugarstva predstavljaju smernice pomoću kojih zadruge primenjuju svoje vrednosti u praksu. Zadruge su preduzeća koja u centar svog poslovanja postavljaju ljude, članove zadruge, za razliku od drugih formi poslovnih organizacija u čijem se središtu poslovanja nalazi kapital.
Zadružno poslovanje definisano je zadružnim principima i vrednostima i ne vodi se isključivo u cilju maksimizacije profita. Iz definicije zadruge proizilazi da su zadruge u vlasništvu članova i da se nalaze pod njihovom demokratskom kontrolom, što omogućava da poslovne odluke budu donete na način koji zadovoljavaju kako potrebe članova, tako i interes zajednice u kojoj zadruge deluju. Zadruge se kao poslovne organizacije mogu definisati na tri odredbe – vlasništvo, kontrola i korisnost. Jedino u zadružnim organizacijama se sva tri elementa nalaze direktno u rukama korisnika, odnosno članova zadruge.
Osnovne karakteristike zadruge su:
- Mogućnost slobodnog i dobrovoljnog ulaska i izlaska iz zadruge;
- Demokratska struktura, koja se u primarnim zadrugama najčešće manifestuje parolom jedan član – jedan glas, a ređe na maksimalno dozvoljenom broju glasova koje u ukupnom broju glasova mogu imati zdrugari sa pojedinačno većim brojem glasova;
- Jednakost, fer i pravična distribucija ekonomskih rezultata.
Najvažnija pitanja i dileme zadružnog pokreta zajednička su za sve vrste zadruga i sve zemlje sveta, a pronalaženje rešenja prevazilazi granice jedne zemlje, odnosno odluke i stavove pojedinih nacionalnih zadružnih organizacija. Osnovne dileme vezane za zadrugarstvo na početku XXI veka su odnosi: malih ili velikih zadruga, zadruga versus preduzeće i zadrugarstva i države. Veličina zadruge, odnosno broj njenih članova nije presudan element na osnovu koga se može govoriti o kvalitetu i uspešnosti zadruga. Male poljoprivredne zadruge u ruralnom kraju sa svega nekoliko članova mogu poslovati na pravim zadružnim principima jednako kao potrošačke zadruge sa velikim brojem članova koje opstaju u urbanim sredinama, što ukazuje da broj članova nije odlučujući za suštinu zadruge. Zadruga je specifičan oblik preduzeća, koje pored ekonomskih ima i socijalne ciljeve. Tako su se stvorile dve struje u zadružnom pokretu: jedne, koja insistira na ekonomskom pristupu i omogućava da uspešno konkuriše ostalim preduzećima na tržištu, ali istovremeno ugrožava sam identitet zadruge, i druge, koja snažno podržava realizaciju socijalnih ciljeva bez realne veze sa okruženjem u kojem zadruge deluju, što dovodi u pitanje opstanak takvih zadruga. Treća dilema su odnos zadrugarstva i države, jedno je od ključnih pitanja zadružne teorije i prakse od vremena osnivanja prvih zadruga.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.313 sekundi
Powered by Kunena Forum