Микроклима у пластенику

Više
17 dec 2021 11:27 #48316 od Vidanović Srđan
При производњи расада поврћа успех зависи од микроклиматских услова који владају у пластенику, пре свега од температуре, светлости, релативне влажности ваздуха и концентрације угљен диоксида.Поред тога, биљке морају имати довољно воде, макро и микроелементе, а неопходна је и примена редовних мера неге и заштита од болести и штеточина. Младе биљке биће здраве и имати чврсто,добро развијено стабло и корен само ако се посеје семе високе биолошке вредности.Семе не сме да садржи патогене, чак ни сапрофитне гљиве,а мора имати високу енергију клијања да би ницање било брже и равномерније.
Током клијања и ницања, раста и развоја треба непрекидно, без осетнијег колебања, одржавати “активне” температуре ( изнад биолошког минимума,односно испод максимума). Топлпљубиве врсте су паприка,парадајз,плави патлиџан,лубеница диња и краставац.Умерене захтеве према температури имају купусњаче и салата, а мале лукови и шпаргла. После сетве већини врста одговара 20-25 , а паприци, плавом патлиџану и краставцу 25-30 степени. У време ницања посуде се премештају у заштићеном простору, у којем се распоређују у густом склопу.
Седам до десет дана после ницања биљака које не треба додатно осветљаватуи,темпера у објекту спушта се за 4-8 степени дању, односно 10-12 степени ноћу. Оптимална се постиже током формирања првог пара сталних листова.
Недаљу-две пре садње расад се кали,тако што се температура смањи и додају калијум сулфат и калцијум.
На микроклиму у заштићеном простору утиче и релативна влажност ваздуха, која је обично 75-85 ,а током сунчаног дана може бити и нижа, 50-60 процената.Већини врста у фази расада одговара када је влажност ваздуха 50-70 процената. Изузеци су целер (70-80),салата (75-80) и краставац (80-85 одсто).Одговарајућа влажност постиже се проветравањем и грејањем заштићеног простора.
Биљке у почетку брзо расту тако да при оптималној температури имају повећане захтеве за светлошћу. Ако се то занемари,постаће издужене,нежне и крте.Листови ће бити бледозелени, с мало суве материје и осетљиви на патогене.
На нашем подручју нема довољно светлости у касну јесен,зими и током раног пролећа.Због тога је у објекту неопходно поставити додатно осветљење.Такозваним хелиофилним врстама дан се продужава на 14-16 (краставац),односно 16-18 сати (паприка и парадајз).
Због количине и квалитета светла, биљке под фолијом су издужене, посебно када је двострука.Произвођачи често греше и, желећи да уштеде енергију за загревање, додатно, испод дупле фолије постављају ниске тунеле. На тај начин се још више утиче на светлосне услове,односно, смањује се такозвана фотосинтетски активна реакција.
Зими се покривка редовно пере, а лети сенчи, јер много светлости није добро за фотосинтезу, раст и развој биљака.Чак може да изазове и ожеготине на листовима и вегетативној купи.


Видановић Срђан

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.350 sekundi
Powered by Kunena Forum