Proivodnja rena iz reznica i lekovita svojstva -Jorgovanka Vlakovac PSSS Požarev

Više
01 sep 2021 12:03 - 02 sep 2021 09:10 #46969 od Vlajkovac Jorgovanka
Proivodnja rena iz reznicai lekovita svojstva
Ren je povrtarska kultura koja se gaji zbog ljutog, zadebljalog podzemnog stabla, ali je i lišće takođe jestivo. Za razliku od korena, manje je ljuto, a bogato je vitaminima, hlorofilom i mineralnim solima. Koristi se kao dodatak salati. Lekovita svojstva rena koriste se u lečenju bronhitisa, astme, jetre, opekotina, herpesa, a štiti i od prehlade. To je višegodišnja biljka, koja u drugoj godini razvija cvetonosno stablo. Međutim, za ishranu se koristi koren jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg rena.
Ren najbolje uspeva na plodnim, srednje lakim, odnosno srednje teškim zemljištima, sa neutralnom ili slabo kiselom reakcijom zemljišta, pH 6,5-7,0. Najčešći i najbolji predusevi su strna žita, posebno pšenica, zatim mahunarke, odnosno razne leguminoze. On nije dobar kao predusev, jer se regeneriše i postaje korov.
Kod đubrenja, koriste se organska i mineralna đubriva. Ren najbolje uspeva uz đubrenje organskim đubrivima, a stajnjak se unosi u jesen zajedno sa dubokim oranjem. Mineralna đubriva se koriste pred sadnju rena i u toku vegetacije. Azot utiče na rast lišća, a posebno korena, ali preobilnim đubrenjem azotom podstiče se rast lišća na račun korena, produžava vegetacija i pogoršava hemijski sastav korena. Fosfor je važan za formiranje korena, a kalijum za optimalan sadržaj suve materije, šećera i otpornost biljaka. U početku vegetacije više se troši azot, u fazi debljanja korena kalijum, dok je uzimanje fosfora ravnomerno. Način đubrenja i količina mineralnih hranjiva zavise od plodnosti zemljišta i tipa proizvodnje
Ren se uglavnom razmnožava vegetativno, odnosno korenovim reznicama, koje se dobiju od bočnih žila. Reznice sadnog materijala se dobijaju deljenjem podzemnog stabla. Reznice se uzimaju od jednogodišnjih izdanaka. U jednogodišnjoj proizvodnji se sade reznice debljine 1–3 cm, koje moraju da imaju 1–2 pupoljka. U jesen ili proleće sa reznica koje su izorane da bi se spremile za sadnju moraju se ukloniti središnji pupoljci s tim da se na oba kraja ostavljaju vršni pupoljci. Na taj način, na vršnom pupoljku se razvijaju listovi, dok se iz donjeg pupoljka razvija podzemno stablo. Tokom vegetacije jedna biljka rena daje 3–10 reznica, što znači da sa jednog ha dobijamo sadni materijal za 3 ha. Za sadnju jednog ha potrebno je 600 – 1200 kg reznica.
Jesenja sadnja reznica je od polovine avgusta do polovine oktobra, dok je prolećna sadnja tokom marta meseca. Reznice se mogu saditi vertikalno, koso ili horizontalno. Reznice se pripremaju tokom vađenja rena, obično u kasnu jesen. Da bi se izbjeglo obrnuto postavljanje u zemlju, gornji kraj se preseče ravno, a donji ukoso. Uglavnom se koristi prolećna sadnja, ali ren dobro podnosi i jesenju sadnju.
Visok prinos se postiže kvalitetnom osnovnom obradom na dubini 20-25 cm. Gaji se na ravnoj površini, dok su bankovi pogodniji za teže i vlažno zemljište. U toku vegetacije treba odraditi 2-3 okopavanja, s tim da se prvo okopavanje uradi desetak dana nakon nicanja, a u povoljnim vremenskim uslovima ren nikne za 20-25 dana. Biljke se u vegetaciji štite od korova, bolesti i štetočina i nekoliko puta kultiviraju, prihranjuju i zalivaju. Prinos dostiže 10-15 t/ha, od čega je oko 60% tržišni ren, a ostatak se koristi kao reznice.
Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing.
PSSS Požarevac
Last edit: 02 sep 2021 09:10 by Vlajkovac Jorgovanka.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.252 sekundi
Powered by Kunena Forum