Vreme setve jarih useva-Nebojša Božović

Više
30 mar 2022 12:46 #50049 od Božović Nebojša
Setva jarih useva obavlja se u proleće.Za setvu jarih useva su značajne minimalne temperature za klijanje.Pojedine vrste se seju tek onda kad temperatura zemljišta pređe minimalnu temperaturu za klijanje.Zbog toga temperatura setvenog sloja daje važnu informaciju o donošenju odluke o setvi,a meri se na polju specijalnim geotermomentrima.Na osnovu zahteva prema toploti i izdržljivosti prema prolećnim mrazevima jari usevi se dele na: rane jare useve i pozne jare useve.
Rani jari usevi su oni koji klijaju pri nižoj temperaturi i koji mogu da izdrže prolećne mrazeve,te se seju rano u proleće već krajem februara, ili početkom marta meseca.Takvi usevi su: jara strna žita (pšenica,ječam,raž,ovas),zatim šećerna repa i stočna repa,grašak,grahorica,lucerka,crvena detelina i dr.
Pozni jari usevi klijaju na nešto višoj temperaturi (8-12 C),sem toga su osetljivi na prolećne mrazeve.Setvu ovih useva treba obaviti tokom aprila meseca.Pozni jari usevi su: kukuruz,sirak,soja,pasulj,ricinijus,pamuk,krompir,bostan,duvan i dr.
Neki jari usevi se seju između ranih i kasnih useva.Tu spadaju na primer suncokret i konoplja.Fakultativni usevi se mogu uspešno sejati i u jesen i u proleće.Ovi usevi izdržavaju niske zimske temperature,ali za prolaženje termofaze ne zahtevaju niske temperature te se i u prolećnoj setvi normalno razvijaju.Takve biljke su neke sorte pšenice,ječma ,raži,lucerke i dr.Vremeske prilike svake godine mogu da budu sasvim drugačije,zato se optimalni rokovi setve mogu dati u određenim vremenskim okvirima u trajanju 10-20 dana.Optimalni rokovi setve za pojedina područja daju se na osnovu rezultata dugogodišnjih ogleda sa rokovskom setvom.U svakom području važi pravilo da useve treba sejati što ranije u okviru njihovih optimalnih rokova.Setvu treba početi sa kasnim sortama,a treba završiti sa ranim.
Setva u optimalnim agrotehničkim rokovima predpostavlja dobru organizaciju rada,brzu i kvalitetnu pripremu zemljišta.Prekasna setva,skraćuje dužinu vegetacije,nepovoljno se odražava na rast i razvoj useva i po pravilu značajno smanjuje prinos.Opadanje prinosa zbog prekasne setve se ne može u potpunosti kompenzirati ni povećanim količinama semena, većim dozama đubriva, a ni povoljnim oblikom vegetacionog prostora.
Dpl.ing.ratarstva i povrtarstva Nebojša Božović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.311 sekundi
Powered by Kunena Forum