Korišćenje agropeleta za grejanje - prednosti i nedostaci

Više
30 jun 2021 12:25 #46539 od Đurić Milenko
Korišćenje agropeleta za grejanje - prednosti i nedostaci
Republika Srbija kao zemlja u kojoj se pod ratarskim kulturama nalazi oko 2.500.000 ha ima visok potencijal za korišćenje biomase za grejanje i proizvodnju električne energije. Dobrim planiranjem korišćenje biomase u ove svrhe ne bi trebalo da predstavlja problem za sadržaj organske mase u zemljištu ni za korišćenje žetvenih ostataka u stočarstvu.
U ratarskoj proizvodnji pojam biomase se koristi za slamu pšenice, ječma, tritikalea, raži, ovsa, kukuruzovinu uključujući i oklasak, ljuske, stabljike i glave suncokreta, žetvene ostatke soje i uljane repice i stabljike duvana.
Biomasa se za grejanje koristi na više načina: loženjem u rinfuzi, loženjem malih i velikih bala u specijalnim kotlovima, loženjem briketa i peleta od biomase - agro peleta. Koji način će se koristiti na gazdinstvu zavisi od raspoloživih kotlova i izvora sredine. Energija dobijena na ovaj način se koristi za grejanje stambenih i pomoćnih objekata, plastenika i staklenika na gazdinstvu.
Osnovne prednosti upotrebe agropeleta su u tome što je obnovljiv, sirovina se proizvodi na lokalnom terenu a emisija štetnih gasova pri sagorevanju je smanjena. Korišćenje agro peleta za grejanje pored ekoloških i cenovnih prednosti ima prednost i u tome što se lakše rukuje sa ogrevom koji zauzima manju zapreminu u gazdinstvu, grejanje se reguliše iz kuće pa se dobija dosta komforno grejanje.
Međutim, postoje i određeni nedostaci agropeleta koji su pre svega vezani za samu sirovinu od koje se pravi. Naime, zbog hemijskog sastava, pre svega slame strnih žita a takođe i slame soje i kukuruzovine u agropeletima od ovih kultura je povećan sadržaj pepela koji sadrži u sebi kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum i silicijum dioksid. Količina pepela od biomase se kreće od 7 do 12% na masu apsolutno suve sirovine. Kombinacijom ovih elemenata na temperaturama od 600 do 700 stepeni, koliko se javlja u klasičnim gorionicima na pelet, stvara se takozvana tečna šljaka i dolazi do formiranja staklastih ostataka na gorioniku koji se jako teško skidaju samo mehaničkim putem i utiču na optimalan rad kotla, zastoje u radu i zagušenja kao i veće količine pepela.
Da bi se ovi problemi prevazišli poslednjih godina se proizvode kotlovi i gorionici koji su specijalno namenjeni za korišćenje agropeleta ili kombinovani kotlovi i gorionici u kojima se na upravljačkom meniju izabere odgovarajuća opcija za loženje tako da agropelet zauzima sve značajnije mesto u grejanju gazdinstava.
Milenko Đurić, savetodavac za ratarstvo
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.417 sekundi
Powered by Kunena Forum