Gajenje kukuruza na kiselim zemljištima

Više
25 feb 2021 10:24 #44660 od Vuksanović Ljiljana
Kukuruz se kod nas gaji na velikim površinama a često i na manje povoljnim tipovima zemljišta, na primer kiselim. Mnoga istraživanja su pokazala da je kukuruz tolerantniji prema kiselosti zemljišta u odnosu na većinu ratarskih biljaka ipak stepen tolerancije zavisi od hibrida, koncentracije vodonikovih i aluminijuvih jona kao i fizičko- hemijskih osobina zemljišta. Visoka koncentracija vodonikovih jona u zemljišnom rastvoru ima za posledicu pojačanu pokretljivost Al, Mn, a često i Fe.
Porast biljaka gajenih na zemljištima kisele reakcije je redukovan, kao posledica je redukcija korenovog sistema i pojave širokog spektra simptoma povezanih s nedostatkom hraniva. Konačan rezultat je smanjenje prinosa. Kod žitarica je uočen različit stepen tolerancije prema Al, pri čemu je raž najtolerantnija a osetljivost raste od ovsa ka tritikaleu, pšenici i ječmu. Iako kukuruz spada u grupu žitarica koje imaju visok stepen tolerancije prema toksičnom delovanju Al, gajenjem na kiselim zemljištima može doći do redukcije prinosa i preko 50%.
Primenom mera popravke zemljišta ( kalcifikacija, humizacija, fosfatizacija, primena mikroelemenata) gajenjem tolerantnih hibrida mogu se umanjiti štetne posledice kisele reakcije zemljišta na proizvodnju kukuruza. Zemljišta sa pH ispod 5 nepovoljna su za gajenje kukuruza bez predhodnih mera popravke. Taj negativan uticaj odražava se na rast, razviće a samim tim i na prinos.
Dostupnost pojedinih elemenata mineralne ishrane veoma često je ograničena pH vrednošću zemljišta. Može se dogoditi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled niske pH vrednosti nije dostupan biljkama. Najčešće je usporen početni porast što se u kasnijim fenofazama nepovoljno odražava na generativni razvoj biljaka kukuruza.
Neutralisanje kisele reakcije zemljišta unošenjem kreča- kalcifikacija zemljišta - mera je koja se redovno preporučuje za popravljanje kiselih zemljišta. Unošenjem krečnih materijala, osim što se smanjuje kiselost zemljišta , obezbeđuje se Ca, povećava sadržaj lako pristupačnog P, pospešuje se mineralizacija organskih i žetvenih ostataka, smanjuje sadržaj toksičnih materija .u zemljištu.
Za kalcifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj i dr.Osim vrste krečnog materijala veoma su važne i njegove fizičke osobine- veličina čestice koje u značajnom stepenu određuju brzinu aktivacije. Dobra usitnjenost omogućava bolje rastvaranje i time je bolji efekat kalcifikacije. Poželjno je da se posle kalcifikacije izvede i humizacija kojom se nadoknađuje deficit organske materije, olakšava obrada zemljišta, povećava propustljivost za vodu i vazduh i smanjuje otpor rastu korena.
ma Ljiljana Vuksanović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.396 sekundi
Powered by Kunena Forum