Suša u voćnjaku i otpornost voćaka na sušu - Nebojša Mladenović

Više
15 jun 2022 16:39 #51009 od Mladenović Nebojša
Visoke temperature uslovile su da suša u voćnjaku ugrožava plodove. Pod otpornošću prema suši podrazumeva se sposobnost voćaka da uspešno podnose dugotrajniji nedostatak vlage u zemljištu i atmosferi, bez osetnijih posledica u pogledu rodnosti i produktivnosti. Voćke se po svojoj naslednoj prirodi različito ponašaju prema suši izazvanoj trajnijim nedostatkom vlage, pa se i razvrstavaju uglavnom u sledeće četiri grupe: kserofitne (maslina, badem i dr.), polukserofitne (breskva, kajsija i dr.), mezofitne (kruška, šljiva) I higrofitne (agrumi, jabuka i dr.). Kada se pojavi nedostatak vode kroz manji priticaj od potrošnje, voćke su prinuđene da se prilagođavaju novim situacijama. One to ostvaruju slabljenjem svojih fizioloških funkcija, a naročito redukovanjem rastenja i rodnosti. Sadržaj vode u organima voćaka je različit: deblo, grane i lišće (50-70%), koren (60-80%), plodovi (80-90% vode). Na primer sadržaj vode u grančicama zavisi od njihove starosti. U periodu zimskog mirovanja starije grane sadrže više vode od mlađih. U periodu vegetacije je obrnuto – na jednogodišnjim i dvogodišnjim grančicama nalaze se plodovi za čije razviće je potrebno dosta vode. Od ukupne količine apsorbovane vode, voćke zadržavaju u svojim ćelijama i tkivima samo oko 0,3%, dok se ostatak gubi transpiracijom. Voćke imaju visok transpiracioni koeficijent (predstavlja količinu vode koja ispari sa lista dok se u njemu sintetiše 1gr. suve materije) i on se obično kreće od 200-500 (za plodove dostiže čak i 1.000). Potrebe voćaka za vodom zavise od više faktora: Vrste i sorte – jabučaste voćne vrste imaju jaču transpiraciju od koštičavih i zahtevaju više vode; Sorte koje kasnije sazrevaju traže više vode; Podloge – vegetativne podloge zahtevaju veću vlažnost od generativnih, Starost voćaka – mlade voćke intenzivnije rastu i troše više vode od starijih; Rodnost voćaka – rodnije voćke traže više vode; Fenofaza vegetacije – najveća potrošnje vode je u fenofazama intenzivnog rastenja mladara i razvoja plodova, Količina mineralnih materija u zemljištu i njihova rastvorljivost (ako je manja koncentarcija jona u zemljišnom rastvoru, voćke moraju apsobovati više vode), Meteorološki činioci – temperatura, vlažnost vazduha i vetar. Otpornost prema suši uslovljena je intenzivnošću transpiracije i njenim regulisanjem.
Redosled voćaka prema potrebama za vodom: AGRUMI > JABUKA > DUNJA > ŠLJIVA > KRUŠKA > ORAH > PITOMI KESTEN > TREŠNJA > VIŠNJA > BRESKVA > KAJSIJA > BADEM. Voćke se štite od suše: zatvaranjem stoma pri nedostatku vode, savijanjem lišća radi smanjenja površine isparavanja, odbacivanjem lišća - radi smanjenja transpiracione površine (lišće otpada od osnove prema vrhu), a najviše je izraženo kod badema, zatim breskve, trešnje, šljive i kajsije, formiranjem kseromorfne strukture lišća - ako u proleće u vreme formiranja listova vlada suša oni dobijaju kseromorfnu strukturu koja se karakteriše većim brojem stoma po jedinici lisne površine (lakše je zatvaranje pri nedostatku vode), debljom kutikulom a posebno voštanim slojem i jačom maljavošću lišća. Listovi na vrhu krune i periferiji (posebno sa južne strane) odlikuju se kseromorfnijom građom u odnosu na listove u donjem delu i unutrašnjosti krune. Donji listovi mladara koji se obično obrazuju u povoljnijim uslovima vlažnosti, manje su otporni prema suši od gornjih mlađih listova. U gornjih listova je veća koncentracija ćelijskog soka i izvlače vodu iz donjih listova. Štetne posledice nedostatka vode: usporavaju se procesi sinteze a pojačavaju procesi razlaganja (hidroliza), skrob i drugi polisaharidi prelaze u rastvorljive i povećava se osmotski pritisak u ćelijama, pojačava se katabolizam proteina u protoplazmi, manji je turgor u listovima, manji stepen otvorenosti stoma a time i usvajanje CO2 i stepen fotosinteze, slabije rastenje mladara i korena, lišće počinje da vene, a pri jačoj suši izvlači vodu iz grančica ili iz plodova, mlađe lišće izvlači vodu iz starijeg, manje se obrazuju cvetni pupoljci, plodovi masovno otpadaju, a oni koji se održe su sitniji, ubrzano sazrevaju i lošeg su kvaliteta, manja je količina rezervnih hranjljivih materija u organima i veća opasnost od mrazeva. Zaštita voćaka od suše: izbor vrsta i sorti otpornijih prema suši (npr. sorte koje ranije sazrevaju), izbor podloga otpornih prema suši, izbor humidnijih položaja, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, redovna obrada zemljišta i navodnjavanje (savremeni sistemi za navodnjavanje, koji će se primenjivati redovno i po potrebi).



Izvor: PSSS Vranje

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.280 sekundi
Powered by Kunena Forum