ФОРМИРАЊЕ РОДНИХ ПУПОЉАКА КОД ВОЋАКА

Više
29 dec 2021 16:31 #48583 od Đorđević Goran
Родни пупољци код јабуке се формирају Формирање пупољака започиње у пазуху листова на младарима где неколико заосталих меристемских ћелија формирају такозвани секундарни меристем односно творно ткиво. Из ових ћелија настаје прво вегетативни пупољак, а од поједних вегетативних пупољака настају генеративни (родни) пупољци. На формирање родних пупољака утичу спољашњи услови средине и унутрашње физиолошко стање. Формирање родних пупољака одвија се у неколико фаза:
1. Индукција: биохемијски сигнали (као што су угљени хидрати, азот, ауксини, гиберелини) индукују прелазак вегетативног пупољка у генеративну фазу.
2. Иницијација: моменат када вегетативни пупољак пређе у генеративну фазу.
3. Диференцијација: формирају се делови цвета.
4. Сазревање: раст цветних делова у току зиме.
5. Цветање: отварање цветова у пролеће.
У току прве фазе образовања родних пупољака, фазе индукције, меристем пупољка програмиран је да формира цветове под дејством биохемијског стимулуса, пре било какве видљиве промене у грађи пупољка. Даље следи фаза иницијације цвета, наступају биохемијске и структурне промене у врховима изданка, долази до проширења и заобљавања меристемске купе и њеног издизања.
Диференцирање зачетака цвета протиче у више фаза:
1. фаза: појава заравни на меристемској купи
2. фаза: образовање чашичног удубљења
3. фаза: образовање зачетака чашичних листића
4. фаза: образовање зачетака круничних листића
5. фаза: образовање зачетака прашника
6. фаза: образовање зачетака тучка
У току зиме развој пупољака огледа се у увећању њихове масе. У рано пролеће активност пупољака се наставља. Финална фаза, развој поленових кесица и ембрионове кесице у плоднику, одвија се у рано пролеће, непосредно пре почетка цветања. Процес преласка из вегетативне фазе у генеративну је неповратан. То значи да човек може агротехником утицати на формирање цветних зачетака само до момента фазе индукције. Након индукције, поједине помотехничке мере могу утицати само на бољу диференцијацију зачетака цветова у пупољку што се одражава на квалитет цвасти и цветова. Иако фаза индукције пупољка може бити веома кратка, на нивоу читавог стабла то је дуготрајан процес. На пример, образовање бочних родних пупољака на витим гранама може започети и два месеца касније у односу на наборите.
На индукцију цветних пупољака утиче велики број фактора као што су: сорта и подлога, услови спољашње средине, вегетативни пораст, лисна површина, плодови, семенке, исхрана, првенствено однос снабдевања угљеним хидратима и азотним једињењима.
Утицај исхране на формирање цветних пупољака заснива се на такозваној Ц/Н теорији односа између садржаја угљеника и азота. Када је садржај угљених хидрата већи у односу на садржај азота, долази до формирања зачетака цвета, а када преовладава азот, долази до раста младара. При оптималној снабдевености угљеним хидратима и азотом, успоставља се равнотежа између раста и родности.
Присуство листова је предуслов за образовање родних пупољака. Ова сазнања истичу улогу асимилата у индукцији родних пупољака, али је важан и хормонални фактор који се синтетише у листовима или да лишће процесом транспирације регулише редистрибуцију хормона синтетисаних у корену.
Ефекат вегетативног пораста. Генерално постоји негативна корелација између бујности и родности. Млади листови су богат извор гиберелина, те докле год младари расту и док је присутно младо лишће, не долази до индукције родних пупољака. Формирање пупољака започиње тек када се пораст младара успори. Агротехничке мере, као што су повијање младара и примена инхибитора раста, смањују пораст и фаворизују образовање родних пупољака.
Присуство великог броја плодова на стаблу доводи до слабијег образовања родних пупољака што води алтернативној родности. Ако су на родној гранчици присутни плодови, код већине сорти ће пупољак који се развија на врху вегетативног пораста остати неродан, што обично води ка алтернативној родности. Ако на гранчици нема плодова, долази до индукције развоја цветних зачетака и диференцијације родног пупољка. У мањој мери је ово последица компетиције између плодова и пупољака за хранљивим материјама, а главни узрок је супстанца хормоналне природе која се синтетише у семенкама плодова (гиберелини). Што је број семенки у плодовима већи, то је цветање у наредној години слабије.
У погледу времена формирања родних пупољака манифестује се веома изражена варијабилност пре свега по врстама и сортама. Али на овај процес делују многобројни и различити чиниоци који га убрзавају или успоравају, као што су метеоролошки и едафски услови средине, фитотехника, подлоге, старост и стање родности воћака и др. У том погледу, листопадне воћке се могу поделити у три групе:
1. Са раним почетком формирања зачетака цвета – од треће декаде јуна до пред крај августа (јабука, крушка, шљива, трешња, вишња, бресква, орах, рибизла). Оријентационо се може узети да јабука почиње да формира родне пупољке (иницијација) у периоду од средине јуна до средине јула, крушка – од почетка јула до почетка августа, трешња – почетком јула, бресква – од краја јуна до краја јула, шљива – од краја јуна до средине августа.
2. Са средње позним почетком – од средине августа до средине септембра (кајсија – почетком августа, бадем, огрозд и др.)
3. Са касним почетком – од друге половине септембра до почетка октобра (баштенска јагода, малина, купина и др.).
Код неких воћних врста односно сорти процес формирања зачетака цвета је вишекратан (ремонтантне сорте), као што је код лимуна, неких сорти крушке, јагоде, малине.
Веома је важно знати да се родни пупољци код воћака формирају у вегетацији која претходи њиховом кретању и цветању! На њихову заступљеност и квалитет човек делује годину дана унапред.

Коришћена литература: ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО(ДЕО ВОЋАРСТВО)
Проф. др Зоран Кесеровић
Доц. др Ненад Магазин
др Бисерка Милић
дипл. инж. – мастер Марко Дорић

Дип.инж.Горан Ђорђевић
ПССССмедерево

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.407 sekundi
Powered by Kunena Forum