Vreme i način đubrenja kajsije – Biljana Nikolić

Više
12 nov 2020 16:51 #43276 od Nikolić Biljana
Đubrenje se može primeniti u toku jeseni, proleća i leta.
Jesenje, osnovno, đubrenje se izvodi organskim đubrivima (stajnjakom) kao i fosfornim i kalijumovim đubrivima. Ovi elementi su slabo pokretljivi u zemljištu. Utvrđeno je da se na umereno glinovitim zemljištima fosfor godišnje spušta u dublje slojeve zemljišta samo 4-5 cm, a kalijum 8-10 cm. Zbog toga se preporučuje unošenje ovih đubriva u dublje slojeve zemljišta zaoravanjem.
Prolećno đubrenje (prihranjivanje) se izvodi azotnim đubrivima. Azot je lako pokretljiv u zemljištu, tako da postoji mogućnost njegovog gubitka ispiranjem. Zbog toga se azotna đubriva dodaju u periodu vegetacije, podeljena u dva do tri navrata.
Letnje đubrenje se izvodi posle berbe (u junu ili julu) primenom azotnih đubriva. Ono doprinosi boljem formiranju cvetnih pupoljaka i većoj rodnosti u narednoj godini. Kasnije izvođenje ovog đubrenja (krajem leta) se ne preporučuje, jer utiče na produžetak vegetacionog perioda i slabije zdrvenjavanje letorasta, što umanjuje njihovu otpornost na mrazeve.
Postoji više načina primene đuvbiva: površinsko đubrenje, dubinsko đubrenje, fertigacija (đubrenje kombinovano sa navodnjavanjem) i đubrenje preko lišća (folijarno).
Rasturanje đubriva po površini zemljišta može da se obavi ručno ili mašinski (pomoću rasipača). U mladim zasadima kajsije đubrenje se najčešće obavlja ručno, rasturanjem đubriva oko stabala ili u pantljikama duž redova. U starijim zasadima đubrivo se rastura po čitavoj površini. Azotna đubriva u nitratnom obliku rasturaju se obično pred kišu, bez unošenja u zemljište. Azotna đubriva u amonijačnom obliku se unose u zemljište obradom, da ne bi došlo do gubitka amonijaka isparavanjem. Kalijumova i fosforna đubriva se posle rasturanja obavezno zaoravaju. Ona se mogu dodavati i prilikom podrivanja zemljišta, pomoću depozitora, pri čemu se unose u dublje slojeve zemljišta.
Fertigacija predstavlja zalivanje voćaka putem sistema za navodnjavanje-vodom u kojoj su rastvorena đubriva. Ona omogućava redovno i optimalno snabdevanje stabala hranljivim materijama u zoni gde se nalazi glavna masa korenovog sistema. Kod fertigacije treba izbegavati suvišnu primenu vode, koja može dovesti do ispiranja azota. Ova metoda obezbeđuje veću mobilnost fosfora i kalijuma u odnosu na njihovo rasturanje po površini zemljišta.
Primena fertigacije može ubrzati degradaciju zemljišta. Korišćenje kiselih đubriva i preterana primena vode mogu dovesti do smanjenja ph vrednosti zemljišta i gubitka lako rastvorljivih elemenata kao što su azot i bor. Ova pojava je naročito izražena na mestima ispod kapaljki sistema za navodnjavanje.
Folijarno đubrenje predstavlja prskanje nadzemnih organa voćaka, pre svega listova, rastvorima biogenih elemenata male koncentracije (obično 0,1-0,5%). Ovo je dopunska mera, koja ne može da zameni đubrenje preko korena. Primenjuje se radi otklanjanja deficita (uglavnom mikroelemenata) ili kao preventiva u sprečavanju pojave deficita. Kod nas je danas u primeni veliki broj ovih đubriva i ona predstavljaju smeše pojedinačnih soli makro- i mikro-elemenata u raznim količinama.
Folijarno đubrenje se po pravilu kombinuje sa prskanjem protiv prouzrokovača bolesti i štetočina. Redosled pravljenja smeše za prskanje je takav da se u vodu prvo sipa folijarno đubrivo, pa tek onda ostale komponente. Ova đubriva se ne smeju primenjivati po velikoj vrućini, jer mogu izazvati oštećenje lista.
Korišćena literatura Kajsija Prof.dr Dragan Milatović
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.399 sekundi
Powered by Kunena Forum